Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 19

Неки људи почели су доиста причати да се стари зеленаш привиђа; та се вест брзо, од уста до уста, разнела по селу и околини. Ушла је била страва у цело село. Кад је једном око подне Јерина сишла с ведрицама о обраници на сеоски бунар, све су се жене уклањале испред ње, и нешто међу собом шапутале. Сирота је девојка била бледа као крпа, ноге су јој клецале кад се пела кући. А кад је крочила на праг, једно сељаче показало је прстом на њу, и рекло доста гласно: „Ено, њен отац излази из гроба сваке ноћи.“ Нико није смео пролазити онуд, поред куће, и сироте женске, Јерина и њена тетка, слушале су, како се сваки дан, чим дође пред вече, унаоколо у комшилуку затварају врата и капци од прозора. Жива душа није им прелазила прага. Па ни стари пријатељ Харалампије, који је лежао 00лестан од оне ноћи кад су га чобаџи нашли тамо у гудурама Црне Горе и донели кући. Кажу, да је те ноћи и он видео Настаса и чуо његов глас.

Јерина је била најнесрећнија; жалила је несрећног оца који ни у гробу нема мира; била је сломљена осећањем да је због греха родитељева и сама осуђена; туговала је за драганом, с којим се била верила, а који сад неће узети девојку о чијем се оцу толико и тако страшно говори. И већ се била решила, да све благо, које је њен отац оставио, разда сиротињи, и врати онима од којих је неправедно отето, а сама да се затвори у какав манастир. Али добри Харалампије, и стари сеоски свештеник нашли су начина да смире грешну душу, "умире усплахирено становништво, и спасу ојађену цуру. Приближавала је се четрдесето-дневица од смрти покојника. „У петак у вече звонила су на жалост звона са сеоске цркве; цео је свет знао да ћесе сутра, у суботу, давати подушје Настасу. Рано је дошао Хараламлије са женама, јер су желеле оне да стигну пре другог

9.