Godišnjica Nikole Čupića

~ ПРИПОВЕТКА У ГРКА

КЕ

Попа му је пришао, поташпао га, узјахао га, и пошто је. "_метнуо завежљај у своја недра, окренуо је на пут. Старац је ишао узањ пешке. Сад је већ више врата било отворено; побожни сељани знали су шта је носио свештеник у недрима, и крстили су се кад је пролазио. На вратима његове куће чекала га је попадија, заклањајући руком очи од сунца. Весео се осмех припалио на лицу свештеникову; наврнуо јек вратима, и хтео је да каже нешто, али му речи нису дошле до усана. И она није рекла ништа ; гледала гаје само нежно, и трудила се да се осмене. Поп Нарцис је поздравио главом, ошинуо уларом магарца по врату и кренуо са старцем напред. Усиљени осмех попадијин угасио је се кад су путници замакли у даљини и палцем је збрисала с трепавица једну сузу. Џут се спуштао и даље посред њива и винограда на подножју брега ; после се опет пењао, просецајући густи маслиник, до на врх другог брега који је био спроћу, и на ком су три ветрењаче чекале да духне ветар, и да крене њихове троме точкове од једрила. Одатле се разастирала широка а коса висораван која је тамо, на јужној страни острва, прелазила у стрме стене. Пут је био напуштен и џомбаст, али су, рекли бисмо, чича Настасу и живинчету познати били камењари који су отежавали иначе тешко путовање тим крајем. Ниски зидови, камење наслатано без креча и блата, ограђивали су с обе стране пута винограде. У колико се пут одмицао од села, виногради су бивали све ређи, а све чешће њиве које су већ приспевале за жетву. Тамо, преко обрађеног простора, с лева, висораван се уздизала и градила низ брегова који су били обрасли у џбуње; а с десна нагињала се благо к обали. Плаво Егејско море простирало је се оданде у недоглед, окићено у даљини горама других острва,....“