Godišnjica Nikole Čupića

92 РОДИШЊИЦА а војена капела тамо унутра вежба се у извођењу различних музичких пијеса које је и он некад у младости у краљсвом позоришту и на сјајним концертима свирао на својој кларинети, и изазивао пљеске од задовољства п одобравања! Џа она последња и страшна слика кад га је несрећни удес одвео једном пијаном друштву касапских момака да им у једној ноћној теревенци свира, и да буде предмет лудачких њихових задиркивања и увреда Ива

Ако је писац овом меланхоличном приповетком желео обрнути милосрђе власти и људи на једну врсту патника, на ислужене старе војне музиканте, он је у том, надајмо се, и успео.

Један од најпопуларвијих данашњих грчких песника је Аргирис Ефталиотис (' Аоудоћс Ертелљотђс). Родио је се на острву Лезбу 1849 год. Отац му је био учитељ. У својој седамнаестој години отишао је у Енглеску да се бави трговином. Доцније се одселио у Источну Индију одакле је почео слати уредништву „Естије“ своје прве радове 1889 год. 1890 вратио је се наново у Енглеску, и живи од тог времена стално у Ливерпулу занимајући се трговањем. „Једва“ писао је пок. професору Леграну „ако ми остају један или два сахата у вече да читам и да по што год напишем. — Па шта пре да почнем> Мислим, ако будем здрав, да посветим живот једном новом послу, — психолошкој историји нашег ромејства. „Ефталиотис као и Психарис и други млађи писци, њихови приврженици, који су јуначки прихватили народни говор да њим пишу, полаже много на изучавање и познавање карактеристичких душевних особпна народа какав је сад, п како сад осећа и мисли. Зато је по његовом мишљењу потребно ући у срце народа, у душу његову, и тамо га изучавати онако као што — да се послужим једном лепом сликом Психаријевом — гњурад с острва Пара, силази у