Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 31 Зданимљиве су у збирци „24. Дијудиата“ п приповетке „Новац“') од Анђела Влаха (Влахос) п „Ислужени Бандиста“ >) од Еман. Ликудија ( Лохоодђс). У првој, која је изашла у Естији 1886 год. обрађен је стари, познати сиже, како је новац унео немир и сваковрсне несреће у једну сиромашну али дотле срећну и задовољну породицу; а у другој, која је у истом журналу печатана 1893 год., испричана, је историја невоља и беда какве су "се свалиле, незаслужно, на једног сиротог свирача, пошто је из војне капеле отпуштен.

Влахос, који има извесног гласа и као лирски песник, а особито као добар преводилац поезије из страних књижевности, имао је талента за приповедање и лакоће у писању. А Ликудис је нежан, и живописан, језик му је појетичан. Обојица пишу научним књижевним језиком, и обојица су реалисте. Из Ликудисове приповетке могло би се одабрати повише лепих слика, од којих би свака послужила сведоџбом, како је лака кичица уметникова, и како је он сам благородних и нежних осећања. По нека од тих неће у памћењу читалаца никад избледети, н. пр. слика старога бандисте — ког су „горчине и неизмерне бриге поткопале као што су бесни морски вали поткопали онај лит на обали —, кад је, на св. Антонија у Јануару по мећави и лапавици згурен, дркћући од зиме у исце паном оделу, на ком се још по нешто задржавало што је показивало да је то било војничко одело, — избелео качкет и два три бронзана дугмета на мундиру, — у својој седамдесетој години ишао кроз улице Атинске, не да заради, него да испроси коју пару за своју слепу жену и јединицу ћерку. Па она слика, кад пред плотом од касарне седи на једном хладном камену и чека да купи тајин,

) Та хођиала. 2) '0) длостобтог Морбиког.