Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 28

тебе залив, иза ког су тамо даље брда окићена овде онде селима; с леве стране су ти воћњаци маслинови и једна река посред њих. Баш ту епустио је се био некад Орфеј, и обесио своју лиру о једну врбу, и онда су пропевали славуји слатко како се дотле никад није чуло. Али кад су доцније Турци исекли врбе, а река усахнула, разбегли су се јадни славуји и њихова је песма после 30 векова занемила.“

Отачаствољубље ЕФталиотисово је тако силно, да распаљује одушевљене и храбри малаксале. „Отаџбино моја, како је бесамртна лепота твоја! Треба човек да се одвоји од тебе, па да онда разуме вечиту драж твоју. Отаџбино, златна, драга моја, ниједна земља нема твоје лепоте, твоје вечите младости. Крв те је плавила; пустошиле су те небројне несреће, и ти си још увек весела као што си била онда, кад те је Праксителес гледао и урезивао цео твој живот и твоју лепоту у оно хладно мраморје горе. Краљества су постајала и пропадала, вере су се мењале, звериње без броја пролазило је кроз твоја царска врата; рушевинама су те засипали, костима покривали, и ти као некад, још увек грлиш Афродиту и весело се играш с њом у сребрној светлости месечине твоје.“')

Међу савременим грчким песницима и приповедачима ничије име није тако често спомињато као име Псигхарисово (1. Фохеођс), а то не само зато што јуначно брани народни говор, и што је у том погледу донекле, Као што смо напред видели, дао и правац најновијој, књижевности свог народа, него и због лепих и ориђиналних особина његова писања. Он је с народним говором унео први у књижевност и језик страсти, и први је — на што је особито горд — погодио „пут којим се може доћи до сазнања оног што он зове душом народа.

1) Фила. тпо Г'еродциоу.