Godišnjica Nikole Čupića

36 ГОДИШЊИЦА

свог — душом ромејства.“') „Рођен сам, пише он, у Одеси 1854. г. трећег дана месеца маја; а то је месец, како кажу, када се магарад ждребе. И заиста, док сам био још дете, и док ме је учитељ учио књижевноме језику (хетеогооост), тај ми се језик врло допадао, и нисам хтео друкчије говорити. Али доцније, кад сам постао човек, сазнао сам да у мају и цвеће расте, и почео сам да волим народни говор. Цвеће нису само речи које на уснама народа ничу, суше се и опет подмлађују. Цвеће су и душе. И тако сам жудео да миришем и једно и друго цвеће, па и да узаберем по неко овде-онде.“ Пут, који води познавању душе народне, јесте удубливање у своју душу, у своје срце. Дела Психарисова су одломци из његова животописа; то су анализе његове душе и осећања. „Ради тебе“, вели он нешто бомбастично у посвети свог великог спева (без стиха) или романа, „Сан Јанириса,“)“ „ради тебе сам постао гњурац, и загњурио сам сеу бескрајно море срца свог, у океан ума својег, да ти из дубине отуд изнесем најлепши и најдрагоденији бисер љубави који сам ја нашао, ја једини у целој Грчкој. Написао сам спев за тебе, и он ће живети. Узео сам твоју реч, срж твоју, и метнуо сам у свој спев, јер си ти радост и жалост моја; ти, суза и смех мој; ти, љубав, ти све, ти.... ти. која си безазлена, која си истинита, која си вечна, душо Ромејства !“ Психарис је од 1884. г. професор на Школи Виших Наука у Паризу, а почетком ове године добио је катедру пок. Леграна за нови грчки језик на „Школи Народној за живе источњачке језике“. Његови радови, како научни тако и белетристички, цењени су и у Француској; он пише на оба језика, на грчком и Францусксм. Што је припо-

1) „„Жиоху т15 Роџшовбуђс““. 2) т'дувшо тбо Глауукрђ. су Адђу. 1898.