Godišnjica Nikole Čupića

(02)

ТОДИШЊИЦДА _

дошао је у Атину, где је почео на универзитету да изучава правне науке; али је то ипак напустио и одао се на журналиску. Од 1897. године је секретар на Атинском Универзитету.

Паламас је штампао више свезака П и неколико приповедака, од којих сматра сам да му је најбоља „Смрт младића“,“) докле други најрадије застају на његовој приповедци, „Магдалена“.")

Карактеристично је код овог песника јако осећање лепоте, и то лепоте класичне. Богиња лепоте (АФродита) је за њега највише божанство. Лепа његова песма посвећена познатој статуи Венере с острва Мила, јесте узвишена химна лепоти. „Сад, ма како да ти је мој говор ружан и хладан, а тугованка моја празна и без душе, не презри ме. Све је осем тебе празно, мртво, и то, и цео свет. Поред тебе су и богови, стари н нови, само слике у којима нема смисла. И ако у свету има још младости и лепоте, то је зато, што још није изгубио радост да те разуме, да га очараваш, и да ти се клања.““)

Песме Паламасове одликују се богаством стиха и музичком лепотом. Јунаци његових приповедака имају класичке величине и лепоте. Такав је рибар Митар у патетичној приповедци „Смрт младића“) који је лепотом, јунаштвом и другим младићким врлинама био дика свога села и околине, а ког смрт отима од света ком је украс био, и отрже из живота који му се толико милио! Таква је Магдалена, у другој приповедци, која свог драгана презриво отура, и у лице му пљује зато, што је напу-

1) „Песме отаџбинске“, „Очи моје душе“, „Јамби и анапести“ 1897. „Гроб“ 1898. и т. д.

2) Овуатос Палацкаооу.

8) МаудалЛђуђ.

57 Егитешвућ у. 45—52.

5) Печатана у Естији 189].