Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПНВЕТКА У ГРКА 39

/ стио Крит и другове своје који су се тамо борили за

слободу, па отишао за срцем, које га је њој вукло, у " Грчку, где се она била склонила.') Има Омерове лепоте у опису последњих часова и издисања Митрова. То је величанствен призор. „Кад умире момак какав је Митар, онда трне цео живот, сунце се гаси,“ вели се у приповедци; песник је нашао за опис тако жалосног и страхотног догађаја речи и боје каквим обични уметници ретко располажу.

Александар Пападиамантис (' Алге. Палидиидутс) с острва Скија има као приповедач своје поље на ком је специјалиста и изредан мајстор и уметник. Он је песник — а готово бих пре рекао сликар — мора, мрнара, рибара, морских отока и острва. Његове су приче таблои у које уноси љубави и одушевљења свог. Човека осваја. жудња, кад чита Пападиамантиса, да и сам иде на море. Новелистички радови Пападиамантисови излазили су мајвише у „Естији“ и у политичком листу „Акрополу“. У последње доба пише у „Панатенеама“. Његова приповетка „На отоци“ >) могла би се упоређивати с којом од најлепших слика Јована ван Гојена. Разлика је ипак у том, што је код холандског сликара море сиво а небо магловито, а код грчког песника море плаво, ваздух прозрачан а сунце топло. Колико живота, необичних типова, радње, ужурбаности на једном малом крајичку мора, на једној отоци морској! Па како је дивна сценарија, 0ос0бено кад сунце седа, и кад сенке од људи који раде на таванима од бродова, од жена и деце што су дошли из оближње варошице да гледају како се нов брод свечано спушта у море, од ветрењаче Барбапанајотове, на врху узане пешчане равни што одваја пристаниште од

1) Писао је ову цричу 1885. #) ОЛоуора бтђ Лшуђ.