Godišnjica Nikole Čupića

44 ГОДИШЊИЦА само један од тих обичаја, којије, како ми се чини, најинтересантнији. Као што је познато, био је код свих индоевропских, па како изгледа и код семитских народа, обичај, да за мртвацима наричу нарочите за то спремне жене, — свакако понајвише сроднице умрлих — које су звате нарицаљама. Тај прастари обичај одржао се по где где и данас, а нигде као код Грка. У збиркама народне поезије грчке нарицаљке, М1тојовлае, заузимају угледно место како по броју тако и по лепоти евојој.') Биће да се онамо, где још тог обичаја има, нарицаље понајчешће служе познатим народним песмама те врсте; али бива и то, да су ожалошћеној чељади при тако тужним потребама на услузи људи који се баве састављањем пригодних песама. Данас у Грчкој тај посао врше обично Цигани. Они дају и речи и глас. Визијнос у својој приповедци то описује. Једне ноћи, кад је девојчица била већ на умору, мајка му је била врло узнемирена. „Могло је бити око по ноћи кад поче сваки час улазити (у собу) и излазити. Мислио сам да простире и да хоће да легне, али сам се варао, јер не потраја дуго, а она седе и отпоче да тихим гласом запева.

„То је била песма којом је нарицала за. нашим оцем. Пре него што се разболела Анчица, певала јету песму често, али од кад се разболела, то је било први пут да је чујем.

„Ту нарицаљку саставио је онда, кад је отац умро, по њеној поруци, један циганин, који је био преплануо од сунца и сав у закрпама, али који је, у нашој околини

5) Тако и збирка Арнолда Пасова, коју при руци имам, садржи до шесдесет песама под насловом Мугојовта, сагпша сотровиа а Еетпв тогбет ргортаи Јатепфћив. А и оне песме у којима се опева како Харон побеђује људе, ашђив Сћагоп отпез тогбајез зпрегапв девегћ их, треба по мом мишљењу рачунати у Миродогије. Може бити да су то остатци нарицаљака из старих времена.