Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 47 умире, тужнијом елегијом; нико није умео поздравити ноћ, кад настаје, страснијом одом, него што је то умео чобанин Митар на својој свирали.“ Ова је прича у жанру Тургењевљевих Ловчевих Записа, и види се јасно, да је велики руски писац имао утицаја на грчког песника. Особито се то види на одушевљењу с каквим и Дросинис описује природу и њене чари. Нека би за доказ тога послужио овај опис сунчева заласка из те приповетке у преводу, који, на жалост, није могао сачувати све лепоте ориђинала.

„Сунце истом беше село, као што седа обично јесењих вечери, не тонући у ружичасте облаке, него гасећи се у сивој а густој магли, пре него што остави хоризонат. Од подне се време било окренуло на кишу. Велики и непрегледни облаци пружали су из дубина планинских своје од сунца посребрене кљунове. Мало после пловили су јатомице између сунца и земље, и њихове велике сенке клизиле су доле преко сасушених поља и осоја горских. Лак и влажан поветарац, обични весник кише, пратио их је; а тамо, од стране. мора, у _ дубини било се натуштило. Ми смо јахали из вароши, и хитали смо да стигнемо што пре на пољско имање, како се не бисмо уз пут, у сред шуме, окупали. Па ипак није било кише. Кад се сунце изнад облака спустило западу, онда је један јачи ветар растресао њихове гушћаке те се на небу показала плава поља. Растурене по ваздуху облаке, различне по величини и густини, гурао је затим ветар, обртао их и давао им свакојаке облике, а последњи сунчеви зраци, преламајући се и одбијајући се на разне начине, сипали су на њих шаренило од боја. Тамо су бљештили у бакреном црвенилу, онамо су били позлаћених ивица, онамо, на другој страни, били су угасито плави, као вали узнемирена мора, па ти се баш чини да се и они горе разбијају о некакве фантастичне кртеве. Још