Godišnjica Nikole Čupića

59 ГОДИШЊИЦА

сиромах и да чува туђа говеда; а други, који није имао ни ерца за отаџбину, ни одушевљења за народну ствар и слободу, који је, док се други борили и крв лили за отаџбину, гледао само свој интерес, трговао с оним што је другима било свето, трговао и ес Турцима и хришћа нима, па... дочекао да буде човек богат, задовољан, с пуно имања и новаца, — јесу два велика типа који ће бити увек свежи, и пратити један другога, докле' год међу људима буде имало идеализма и егоизма, док год на земљи буде имало људи од срца и људи без срца... вечито ! Занимљива је у „Ела. Дђу.“ приповетка под насловом „Учитељица“') од Косте Кристалиса (К. Котосвлајс). Сувише је рано, на жалост, отргла смрт овог даровитог младића који је доста обећавао. Кристалис је из Епира родом, откуда је, прогнат због једног списа (Слике из пакла 1890), отишао у Атину. Родио се 1868 а умро је већ 1594. Он је штамнао неколико песничких идилеких радова у којима се описују живот и прилике краја из ког је био родом, као „Песник села и појата“,“ „Калуђер из Месолушке клисуре“ “) итд. А печатана је и једна књига његових „Списа у прози“.“) Јака је црта у овог песника живо осећање лепоте у природи, и уживање у њој. „Ја се, вели он у „Учитељици“, занесем кад сам пред лепим изгледом у природи; дисање ми застане, мишљење престане, а осећања траже какву познату песму да се у њу излију“. Интерес и лепота Кристалисова писања је дакле у описивању природе. Читалац је очаран описом зоре, у овој причи, у врлетима Пинда,

5 'Н Дасхала.

7) О трауоуд!стце тб0 добабо хал тђе стауце 1894.

8) 0 Калбуђоос тђе хлЛешвоорас тбу ЈЕ 1890. 5) Песоусарђиста 1894.