Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 51

ће се указати доле у долини његово село и његова бела кућа, и с ког ће пушком дати абер да долази, заноси и нас, читаоце. У селима грчким у Турској бива свечаност кад се ко врати кући, или дође да походи породицу своју после дугог живлења на страни. „Света је дужност да сваки трчи да поздрави путника; у нашој милој и љубљеној отаџбини странствовање измирује цео свет. Суревњивости, размирице, свађе, непријатељства, све то растопи странствовање, као што јужни ветар растопи снег. Странствовање је свето дело, које изазива пошту и љубав сељана, свег света из околине“. 5

Андрија Каркавицас (А. Кеохаветсис), родом из Елиде, печатао је три свеске приповедака, које су пре тога већином изашле у журналима „Ебдоџоди“ п у „Естији“, а 1897 год. сатирички роман „Просјак“.') Он пише лепим и богатим народним говором. У понеким стварима показао је да има лепог хумора као што су му н. пр. весели описи карневалских забава и шала у Атини,“) или као што је причање о вежбању просјака како ће наивне људе варати и о њиховим досеткама и неваљалствима — у „Просјаку“. Особене лепоте има његова приповетка Отаџбина“) И ако тема није нова ни ориђинална, ипак ће се ова лепа прича посигурно одржати као класички састав у грчкој књижевности. Каркавицас опомиње на нашег Л. Лазаревића — а и он је војни лекар — по јакој способности да индивидуалише и портретише људе. Два карактера, два пријатеља из младости, Пепорлецо и Јоргаћи, — од којих је један војевао под Канарисом у устанку од 1821. год. и одликовао се јунаштвом па... дочекао да у старости буде пуки

5'0 Хуладуов. 2) Алохралижа деаџала. 5 'Н лалода 1893,