Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 65

овом пољу служили научним књижевним језиком и донекле особено у описивању природе и спољног света с лепим успехом, опет лепа књижевност грчка може рачунати да почиње прави живот истом од онда од кад је усвојила орган, — једини природан и способан, — за исказивање страсти и дубљих осећања људских, а то је од Психариса, Еталаотиса, Епахтитиса и њихових другова.

И за ово кратко време обогатила је се савремена грчка књижевност великим бројем приповедака, у којима, има верних описа земље и живота народног, мајсторски оцртаних типова и карактера, какактеристичних и занимљивих радњи људских.

Што код грчке приповетке особено истаћи ваља, и у чему би она и за нас могла бити поучљива, то је марљивост с каквом се у њој пази обично на технику, и композицију. У приповедци се као и на делима других уметности рачуна и на уметнички ефекат целог дела.

Борба о питању књижевног језика у Грчкој и данас је још заоштрена. Пре две године, кад оно Митрополит и Синод Атински беху дозволили да се Свето Писмо преведе на живи народни говор, била је права буна проФесора и ђака универзитетских тако, да се и војска морала умешати да одржи ред. Мисао о преводу Св. Писма морала се напустити. И ове године, пре неколико месеца, догодило се, иако у мањој мери, нешто слично, кад се покушало, да се у краљеву позоришту изнесе један комад на народном језику. Али то не мари ништа. На пољу приповетке је народни већ однео тако сјајних победа, да више сумње не може бити, ком ће припадати блиска будућност: научном мртвоме или живоме народном говору.

Потпуна победа овог биће крупан историјски Факат у културној историји савремених Грка.

ГОДИШЊИЦА ХХЛУ о