Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 6

1 Повланица

У оно време када на челу просвете у Србији стајаше вредни министар Матић, у Министарству Просвете беху три млада човека, који покренуше просвету народну у напредак више но што је она од Ослобођења икада коракнула напред и беху десна рука доброме министру — просветнику. То беху: Милан Ђ. Милићевић, Стеван Д. Поповић м Шапчанин. Од њих је први био секретар а друга двојица најпре ппсари па доцније и секретари у истом Министарству. Видећи просвету народну у повоју а рад у оно мало школа') с пуно мана _и недостатака, а по угледу на свога Министра који и сам беше педагог,“ ова три човека насташе да препороде просвету у Србији. Последња двојица и путовали су по Немачкој те проучавали уређење школа и рад у њима тамо па се јављају и као практични саветодавци, који су својим очима гледали како је боље.

Отуда се и Шапчанин у овој књижици јавља најпре е најпотребнијим саветима и упутом учитељима.

У. „Посланици“ има свега три главе. У првој говори о учитељским зборовима, о важности њиховој и начину држања. Ту најпре наводи Дистервегову изреку: „Образовати народ рећи ће толико колико дати му слободе.“ Онда наставља: „ако нам је од срца стало и озбиљски желимо, да народ тачно разуме све слободне установе и живо се интересује за свој политички и друштвени живот, онда морамо бити готови, да сваком приликом потпомажемо просвету у народу, па ма се

1) Тада их беше само око 350 мушких и 40 женских са 480 учитеља и око 18.000 ученика (према 1200 школа и преко 2200 учитеља и око 70.000 ученика данас)!...

2) Написао је „Преглед Историје Васпитања“ 1866 и „Науку о Васпитању“ 1867, обе штампане у Државној Штампарији у Београду.