Godišnjica Nikole Čupića

70 ГОДИШЊИЦА

тицало и материјалних жртава. Дужност је дакле свакога, који је увиђаван и љуби свој народ, да ову племениту тежњу скопча неразлучно са својим животом. Док год осећа да је жив, нека му је образованост својега народа највиши идеал.“

Ове речи наведосмо, јер су оне врло карактеристичне за Шапчанина. Из њих се види и колико је он ценио и волео просвету народну и шта је он сам себи био поставио за „највиши идеал.“

Онда наставља; „СО радошћу морамо признати, да се сав интелигентнији део нашега народа данас“ почео интересовати за ово. „Наше школе доиста несу све до данас оно што би могле бити и што би ваљало да буду. Сви смо листом признали, да би могле и више плода доносити, него што га данас збирамо“. Затим тражи узроке томе па налази: „да напредак школа највише зависи од тога какав је учитељ.“ Сви школски закони, уредбе, метод — све то изгледа као мртва машина, ако их учитељ није кадар собом задахнути и оживети,“ Зато вели: „прва и најпреча реформа нека нам буде: уређење нарочите школе за образовање стручниг учитеља.“ Онда наводи, како ће протећи још доста времена док се та школа отвори и док се учитељска места стану попуњавати питомцима њеним; а још више док се њима попуне сва места. дато вели: „Док се наше учитељство не оснажи овим учитељима од струке, ваља му се озбиљски постарати, да се и науком и искуством ојача.“ А то ће учинити на зборовима.

„Наши учитељи већ су осетили повољне резултате!) оваких удруживања и на све стране склапају зборове

') Први оваки збор био је у Београду, који је отворио сам министар Матић и на којему је Стева Д. Поповић држао своја зувена „Практична предавања из рачунске наставе“ (која су после и штампана под овим именом), и на њему су доиста учитељи бео-