Godišnjica Nikole Čupića

[10 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У Х1Х. ВЕКУ

ничењу војне спреме, о забрани новог ватреног оружја, о ограничењу употребе експлозива, пи о забрани подводних лађица. Председник ове комисије био је Бернерт, државни министар белгијски. Ова се комисија, која је имала 43 члана, поделила на два одбора од којих је један био за питања. сувоземног, а други ва питања поморског ратовања.

Пред другом комисијом, којој је Мартенс председавао, биле су 5., 6., и 7. тачка програма. И она се поделила на два одбора: један је био, за проучавање _ питања о проширењу женевске конвенције и на поморске војне; а другћ, за проучавање питања о ревизији Бриселске Декларације од 1874. Ова је комисија | имала 28 чланова.

Трећа комисија (састојала се из 51! члана), којој је председавао Лео Буржоа, имала је пред собом најважнију тачку из програма, тачку 8., о питањима како би се ратни сукоби између држава могли отклањати.

Главни рад је био у комисијама; а у пленарним седницама Конференције, којих је било свега осам, и које обично нису трајале дуже од пола часа, примане су без даље дискусије конвенције и резолуције како су тамо, у комисијама, састављене и израђене.

Друга седница Конференције држана је 20. маја. Прочитани су одговори Цара Николе и краљице Вилхелмине на поздраве који су им били послати.

Трећа седница, била је 20. јуна; усвојене су одредбе једне конвенције о примени Женевске конвенције на поморске ратове, како их је израдила Друга Комисија, и изабран је одбор који ће израдити занључни акт — акт који ће обухватити све конвенције и одлуке које Конференција усвоји. Председник тог одбора био је гроф Нигра.

Четврта седница, била је 5. јула. Усвојене су, као проширење Бриселске Декларације, одредбе једне конвенције о законима и обичајима ратним.

Пета седница, 21. јула. Усвојене су резолуције које је донела Прва Комисија; и прочитан је нацрт Закључног Акта.

Шеста седница била је 95. јула. Усвојена је конвенција о арбитражи с њеним додацима, како су изра-