Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 195

Хашке Конференције време још живљег и ширег делања. Истакла су се нова питања, поред оних која су остала нерешена, на којима је ваљало радити; а у делу Хашком остало је празнина о којима је требало мислити како ће се попунити ').

Особито је у једном правцу рад пацифиста, после Хашке Конференције, био важан и плодан.

Као што је речено, Конвенцијом о решавању међународних сукоба мирним путем, утврђено је да обраћање изборном суду буде за све случајеве факултативно. Али је тачком 19. исте Конвенције остављена слобода државама које су потписале Хашки Уговор: да могу засебно закључивати „нове споразуме, опште или особене (специјалне), којима би се обавезно изборно суђење проширило на све случајеве за које нађу да се могу“ на такав начин расправљати. Та важна одредба, која је ушла у Конвенцију по предлогу Естурнела, оставила је отворен пут да се, тако рећи, споља попуни и усаврши Хашки Уговор у најбитнијој својој тачки.

У том се успело више но што се могло очекивати. Благодарећи једино заузимању и агитацијама пациФистичких удружења у западним земљама, постигло се, да су данас многе државе на западу везане 0особеним уговорима: да своје распре јуридичке природе, или оне које би се рађале због неједнаког тумачења

5) Из жеље, да овај напис буде што краћи, нећемо овде излагати шта је све рађено, и каква су питања расправљана на годишњим скупштинама Међународног Парламентарнот Савеза, и Ујелињених Друштава Мира, после Хашке Конференције. Но толико ваља забележити, да је прво удружење одржало своју Х. конферелцију у Паризу, 1900. год.. под председништвом Фалијера ; Х у Бечу, 1902; ХП. у Сен Лују у Америци, 1904. ХИ. у Бриселу 1905. На свима тим конФеренцијама истицана је још увек, на првом месту, жеља, да државе закључују опште уговоре о изборном судству за међународне спорове, и да се у специјалне међународне уговоре уноси одредба о арбитражи. Конференција у Сен Лују осудила је, једном резолуцијом, државе потпи снице Хашког Уговора, што нису испуниле дужности које су по том уговору имале, и покушале да се спречи крвави рат у Манџурији. Другом једном резолуцијом умољен је председник Рузвелт да узме на себе сазив друге конФеренције сила.

Уједињена Друштва Мира имала су своје конгресе: ГХ-ти у Паризу, 1900. год. Х. у Глазгову, 1901.; ХГТ. у Монаку, 1902.; ХП. у Руану и Хавру. 1908. ХПЛ. у Бостону, 1904: ХГУ. у Луцерну, 1905.

На конгресу у Хавру усвојена је резодуција, да се тражи решење питања о Маћедонији у смислу Берлинскога Уговора.