Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА [33

Шта видимо дакле из овијех примјера; Видимо да животиње, а особито овдје мислимо пчеле, нијесу дошле до сазнања онога, што раде, својим искуством и својим размишљањем, него их гони чулни нагон на, рад и радњу, која иде у корист цијеломе друштву, која лежи ван сазнања њихова. Из наведених примјера види се јасно да пчеле раде њеке радње на корист друштва без претходнога вјеџбања, без стеченога искуства, без претходнога учења, и ти су радови њихови основани непосредно на нашљедним диспозицијама и сви чланови пчелиње заједнице раде једнако на длаку, једнообразно сталним једнаким начином. Ако је ова дефиниција, добра о инстинкту, онда узмимо је и дајмо јој противан вид, па ћемо знати шта је интелигенција. По томе ће бити интелигенција оно, што је основано на претходном искуству, на претходном учењу, на памћењу, на опажању, на сјећању, и онда по овоме има иптелигенције и код животиња.

Шта је дакле интелигенција 7

|. Представимо себи двије, три стотине кошница плетара с једнаким каптаровима од рогоза у једном реду. Из свију тијех кошница излијећу и улијеђу пчеле. Свака зна да погоди своју кошницу. Као муња излијеће свака из своје кошнице и улијеће као муња свака

Тако Романес, а ми мислимо да је убијање или боље извлачење трутова из кошнице потпун инстинкат, којн иде на корист цијелом друштву пчелињем Нијесу трутови бескорисне ждероње, њихова је задаћа да оплоде неоплођенс матице. Њихокв број није велики —- као што мисли Романес — јер матица се у ваздуху спарује и подадеко од своје кошнице. Матица се може оплодити у ваздуху на по сахата даљине од своје кошнице. Што више дакде трутова има, тијем је сигурније да ће се матица са рити и оплодити. Што има више трутова, тијем је сигурније да ће се извести при спаривању и уврштај. Велики је број трутова у кошницама зато да се може матица сигурно у ваздуху спарити им да се може при спаривању доћи до укрштаја. Што Романес каже да би боље било да се трутови потуку док су још дарве, ту би бидо двије штете. Ларве би биле, кад су већ дарве, храњене млијечем што би било узалудио траћење хране, јер на ларве потроше пчеле центама меда. Друго кад би се смањио број трутова на два, три, не би бидо сигурно спаривање матица, а то би било пропаст читавим друштвима и можда уништење пчела. Кад се младе матице оплоде, онда постају трутови бескорисни, али онда и нестаје хране за њих. Свака оплођена матпца носиће до године партеногентска јаја, из којих ће се развити трутови. Дакле кад су матице оплођене, трутови постају излишни по слије спаривања. Сад више нијесу потребни у друштву, зато ће сад и нестати, а све дотле су биди потребни и корисни. Ја сам потпуно увјерен да је и овај инстинкат о „тучењу“ трутова потпун инстинкат, који иде на корист цијелом

друштву.