Godišnjica Nikole Čupića
248 | ПОМЕНИК ЗЕМУНСКЕ ШКОЛЕ
Фонд по угледу грчке црквено-школске општине у Земуну.' И заиста Срби у Земуну прихвате савет инспек-
торов, и заузимањем својега протојереја Ивановића са-
беру се на договор |! новембра 1812 године и реше да заснују школски Фонд од добровољних прилога за издржање своје школе. После 13 година, 5 априла 1826 године, кад је тај Фонд био нарастао на 25.000 Форината, опет прота Ивановић сазове Земунце, те су тада на том збору саставили правила |устав) и својеручним потнисима утврдили њих преко 70 лица.
Ето, тако је постао овај школски поменик. Он је писан крупним и лепим црквеним словима по угледу руских црквених књига. Ја га овде објављујем грађанским словима исписавши пуне речи, титле (скраћенице) изоставио сам. Тако сам и од удвојених сугласника у речима по један избацио, и најзад ш сам раставио у
шт ; све је друго остало тачно по оригиналу.
Поменик је писан на хартији дебелој п рапавој._
Свега има 18 листова (на три је исписан устав, а два су оригинални потписи, осталих 13 листова празни су,
али су сви украшени арабеском унаоколо). Укорен је. папендеклом а обавијен свиленим сомотом. Дужина је
40), а ширина 95 сантиметара. У почетку испод крста напртано је сунце, звезде (небо). « Поменик гласи овако:
и
| , 3 Во слава свитви троицмњ отца и сна и сватагш дзха. Пеквћи се ш добромљ воспитати наше 1оности како
1 Грчка је школа постојала у Земуну код цркве Богородице где је сада српска. Таква је грчка школа била и у Београду онда још из ранијих времена за оне породице које су се досељавале трговине ради из Јужне Маћедоније, Тесалије и јањинскога краја, већина Арм'"ни (Власи — Цинцари), али се сматрали за Грке и учили грчки језик. Та и таква грчка колонија имала је црквено-школску општину у Земуну, и шкода им је радила до 1872 године, а школски им Фонд постоји и сад засебно, који треба по правди да припадне српској школи, јер су ти Грци живеди међу Србима и с њима и од њих стекли имања. У то време кад је школа престала многе су се грчке породице раселиле и већ изумрле, а остаде су још четири у Земуну, те се због њих сваке четврте недеље служи литургија у нркви на грчком језику и данас у Земуну, јер су, како ми рече прота Вукадиновић, Грци лепо живели са Србима а и сад живе као браћа. Литургију на грчком језику читају српски свештеници. Заиста леп пример, братске и хришћанске људавви и трпљивости.
У "И ДА КА,