Godišnjica Nikole Čupića
сено, сламу, лишће и остале остатке старога времена. Из гомиле кућа, кућерака, зградица, и наслона, просте Форме, ниских, опалих, с малим широким крововима, често неоправних, понајвише сиромашних, избијају овде онде сувремено зидане куће европскога кроја, висином изнад свега тога, са својим дебелим зидовима и великим прозорима. Са дивне терасе у кући д-ра М. Шушкаловића, с најлепшим погледом на околне горе, видите доле под вама, као неке парије, гомилу кућа и кућерака, авлија, споменик старе архитектуре и старога живота балканских вароши с њиховим шпроким крововима и ниским прозорима, с њиховим танким зидовима, често од плетера и блата саграђеним. И то је свуда. Мало се види разлике међу богатијим и сиромашнијим домом, Сви изгледају више на скромна средства и на сиротињу но на богаство. То је, у осталом, мало изузимљући и сам Београд, и у осталим балканским градовима свуда без разлике. Балканско Полуострво нема данас градова једнога типа и једнога стила. Главно му је обележје мешавина. И да не знатв да је то исто у култури, у живљењу, у оделу, и да вам сама по себи свуда не досађује мешавина и забуна услед бркања старога и новога и прелажења од једнога к другоме, ви бисте то познали по самој архитектури. Пријатно нас свагда дира онај источно-балкански тид, којим се град стапа са селом, где на улицама мало што има, где је с улица скоро сам зид, а унутра је врт и авлија с хладовином од винове лозе, цвећем, каквом воћком и другим биљним украсом. Како је поетичан и како привлачи тај скромни Фамилијарни тип градскога станишта, сеоски облик у градском насељу! Је ли он од старих Грка и Византинаца, или је од Турака и Арапа не можемо сад расправљати. Али би нам, отворено признајемо, било жао, кад се не би посведочило да је тај тип станишта старији од турске најезде. Он би, барем, потпуно одговарао словенској природи, ако не, може бити, оној коју ће гвожђем и челиком утврдити сувремена скептичка критика, а оно оној коју је замишљало јадно старо време, на које је, доиста данас ударила и хала и врана. А ко зна, да ли оно, најзад, неће. бити од свега тога и јаче и старије %