Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 13

М.

Скопље М!, ХМ!, ХМИ и Х!Х века. Споменик цара Јустинијана — водовод и Куршумли-хан. Стара гробља.

Кад мислимо на Скопље, нама је Србима најмилије сећати зе славнога Мплутипова краљевања, које је српску власт у Скопљу умело на дуже време да утврди и по том краљевања и царевања славнога Мплутинова, унука Стефана Душана Силног, који је за Скопље везао најславније и најлепше дело своје владавине — проглашење законика, тога сјајног споменика средњевековног живота српског. На визангијску славу тога града мало пажње обраћамо. Међу тим Скопље се у византијској псторијпи везује за име најславнијега цара византијског, законодавца Јустинијана, познатога ктитора Свете Софије, непадмашпнога спомепика византијске архитектуре. Кодпфикатор римских закона Јустинијан родио се у неком селу Таврисију или Тауресију код градића Ведерпјапе |Бедеријапе) недалеко од Скопља). Још А. Мпхаповић, Хрват који се у првој половини ХЛХ века дуже бавио у служби аустријског консула у Солуну, познат по своме интересовању за археологпју и за старе словенске рукописе, обратио је пажњу на села Таор и Бадер при планинама на јужном крају скопљанске равнице нагађајући да могу бити Тауресијум и Бедерпијана. К томе се склањао п Хан, аустријски консул, пи ако још нису изнесепи стварни основи којима би се то утврдило. Јустинијан је, осим тога, утрошипо много времена п спаге на подизање и оправку градова и вароши по целом Римском Царству Из тих разлога узели смо преда се византијског историка Прокопија који у своме опшсу о Јустипијановим грађевинама опшпрније говори о Скопљу п о пределима око њега поводом тога што су Јустинијаноза постојбина. Пошто речи Прокопијеве припадају времену тако удаљеном као што је прва половина УП века, оне имају ванредну знатност за то удаљено време. Говорећи

1) Наћп Веле уоп Вејстад пасћ Зајошк. Пепкасђгт еп ХЛ, 94. С мишљењем Хана потпуно се сложио и И. (С. Јастребов. Гласник 57, стр. 38 и 9.