Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 23

ликих спомена српске историје, морате гледати као знемење пакости, себичности и тесногрудости грчке. Мржња вас национална надима, и само културна дисциплина воље и руке ограничава вас од варварских поступака! Јер се никад ниједан Грк није нашао да оној неколицини скопљанских Грка докаже да није лепо кињити једноверни народ и изазивати га на јеткост и мржњу. Ниједан се Грк није нашао да се у тој цркви, достојно своје прослављене културе, поклони непобитним правима једнога народа. То боли и болети мора. И ви у цркви на томе освештаном месту, окрећете с одвратношћу очи од грчких књига и сећате се суза, болова и горчине свога народа. Мислите на Немањиће, који су као грчки непријатељи овоме граду сјајно име стекли у српској историји, и тужно помишљате на оно што скрива даља будућност! Пошто смо још прегледали старе резарије иконостаса, врло лепо рађене, оставили смо цркву и зауставили смо се пред гробовима митрополита Пајсија, Методија (Грка), Фирмилијана, Севастијана (Срба), који су се последњи као по некој несрећној коби у младости својој један за другим ту веома орзо поређалп, и многозаслужног за српство и православље у Скопљу проте Јована Бурка. Госпођа Новаковићка свима по хришћанском реду запали свеће, а мп се поклонисмо њиховим гробпим хумкама.

Мимо све реформе у Турској (којима је управо почињући од првог реформатора, султана Селима, већ претурило сто година) црква Св. Спаса нема никаквога звона. На једном чардачићу до уласка стоји клепало. звоно с католичке цркве слушали смо, међу тим, сами. И то одсуство звона колико је знак и последица општега нереда и глупачког фанатизма који у Турској влада, исто толико долази од грчко-српске борбе.

Пошто црква није сиромашна него има прилично имања, деоба се почела онога часа кад се у Скопљу обособила српска општина поради школе још 1890. Онда су Грци искључили од служења јединог српског попа, покојног Јована Бурка, онда су варварски из те још једине православне цркве избацили црквене књиге и објавили да је црква само грчка, а Србима да је на вољи или да се Грцима поклоне или да иду к Буга-