Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 45 хове присталице, и том би се оштром казном они сами раздражили, да још горе раде; ако ли би с њима почели благо, не би се могло живети од њихова бешчинства и нереда. И Авзи-паша је навео некакво писмо Аристотелово на питање Александра Великог о сличном случају. Аристотел је Александру упутио питање: може ли он као цар променити нарав народима којима, управља 7 Има ли он какву год моћ над ваздухом, над климатом, над валима морским ; И као што њима ништа не може, тако не може променити ни добре ни зле наклоности у људи који су такође у вези с природом и с климатом. Бог их је тако саздао, па су такви. И Аристотел је саветовао Александру да против неког персијског непокорног племена, за које га је Александар питао, не чини ништа друго но да им постави за старешину по својој вољи јака човека туђинца, који ће оштро кажњавати свако злочинство, иначе оставивши људе да живе по својему, зато што их променити није могућно, а на штету би царства било кад би се искоренили. „Та су иста посла — завршио је · Авзи-паша — и с нашим непокорним, грабљивим и зловољним Арбанасима. Ми смо туђини, постављени да над њима управљамо, и трудити се морамо да се за земаљску сигурност старамо кажњавајући свако злочинство које би они учинили. Али то зло у корену утући немогућно је!“ Кад би се барем ових начела Авзи-пашиних држао султан Абдул-Хамид, ми бисмо ипак могли бити задовољни, јер ми и не тражимо ништа, више до оно што је Авзи-паша као дужност признавао. |

Др. А. Гризебах помиње чиФлук Бардовачки и његова оризишта као главно имање Авзи-пашино. Не помиње га по имену, али га ставља на час даљине од Скопља у кључ међу Вардарем и Лепенцем, да никакве сумње бити не може да је реч о Бардовачком чиФлуку. Помиње на чифлуку велику пола у дрвљу сакривену вилу из које су се дизали као минарета вршкови крова оловом покривени. У то време је — 1839 у лето — Авзи-паша проводио до подне у томе своме

1) Рт. А. бпвеђасћ, Вејзе Фигесћ ЕшпеНеп ппа пасћ Вгизза па Јаћге 1889, аб пастел 1841, П, 230 и д.