Godišnjica Nikole Čupića

4 ДВА

имању. На чифлуку је имао четири жене и више од тридесет робиња. По том опису то нису садашњи дворови, јер они нису покривени оловом него ћерамидом. Биће то старији двор који је био наместо садашња два. Наша традиција, по саопштењу г. Томе Х. Микића и по казивању људи на чифлуку самом, тврди да, је садашње дворове на чиФлуку подигао Авзи-паша међу 1850 и 1860 годином. По нашем распитивању у Скопљу и у Врању Авзи-паша је умро не оставивши мушкога порода. Осим чифлука у Бардовцима и у Новом Селу Авзи-пашина је породица имала још чиФлуке у Младим Нагоричанима код Куманова који се зове Црно Поље или Слатина. Г. М. П. Куртовић ми саопшти да се то имање пружа десно од друма Куманово Крива Паланка и граничи се хатаром кумановске општине, села Пројевца, Шупљег Камена, Зубовца и реке Пчиње и да може хватати око 1000 хектара. Исти наследници имају имање од 3000 дунума (1 дунум 919'3 кв. метра) у селу Клечевцу у Кумановској Кази, чиФлук Чауш-ћоле код Велеса и чиФлук у Тетову. Сва су та имања припала кћери Авзи-пашиној, која се удала за Хаки-пашу. Хаки-паша је од те кћери Авзи-пашине имао сина Мехмед-беја. Пре 1873—74 он је управљао имањем у Бардовцима и набавио је био машине из Француске за обраду имања. С машинама је био дошао и неки Француз машиниста, и у његову се свастику Мехмедбеј заљуби, тако да се ње ради и отровао. Осим Мехмед-беја Хаки-паша је оставио још два сина. Рашидбеј је био у Цариграду члан Државног Савета, а сад је негде у Малој Азији валија. Г. Тома Х. Микић толико је знао о томе унуку Авзи-пашином, а о трећем не зна ни је ли још жив ни где је. О породу млађа два брата Авзи-пашина, Абдурахман-паше и Хасан-паше, не знамо ни толико. Ту би опет имало да се разбере о начину наслеђивања и о правилима по којима се у

овим старим беговским породицама јединство имена чувало.