Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 51 Солуну. Најмоћније материјално средство јачег саобраћаја међу Србијом и Македонијом створили су 1888 отварање жељезничког саобраћаја и ступање у живот првога српско-турског трговачког уговора. Већ у јесен 1888 у Нишу су и по околини македонски трговци куповали брашно за потребу турских гарнизона у Македонији. Одмах за консулатима с тешком семуком отворила радња на васпостављању српских школа позатвараних нашим немаром или екзархатским и другим интригама. Идеја о уступању двеју грчких епархија, скопске и призренске, владикама српске народности кренута је такође у то време. Кад су краљ Александар (као непунолетанј и намесник Јов. Ристић 1890 путовали у Русију, издане су наредбе рускоме посланству у Цариграду да српски тај захтев код Васељенске Патријаршије потпомогне. У току 1890 чињени су и неки покушаји да се дође до споразума с Грцима. Али без успеха. Велики грчки државник Трикупис, који је тада био на управи послова, мислио је повољно о српскогрчком споразуму. Једне атинске новине (ПаЉуугугоса) тражиле су да се Срби одреку Битоља и Солуна, па да им се уступе владичанске столице у Скопљу иу Охриду. Али кад ускоро Трикупис на изборима изгуби већину, и те ствари стукну натраг бев озбиљнијих последица/). У то време беше искрсао спор међу Портом и патријаршијом о црквеним повластицама. Порта је тежила да повластице сузи, а патријаршија се старала да их у старом опсегу одржи. Руски посланик А. И. Нелидов, који је на Порти потпомагао Васељенску Патријаршију, беше смислио да од патријаршије, у накнаду за ту помоћ, потражи за Србе скопску и призренску митрополитску столицу. Грци су се 1891 лукавством извукли из прве прилике да поводом оставке скопског митрополита Пајсија изврше један део те концесије. Чим се у патријаршији објави оставка Пајсијева (негде у јулу 1891), Синод тога истога часа попуни место Грком владиком Методијем, те тим избегне да изврши обећање дато г. А. И. Нелидову. Али је

ђ) Отаџбина. 1890, 101—102 стр. 597. 4%