Godišnjica Nikole Čupića

ДВА ДАНА У СКОПЉУ

сл [4]

патријаршија ипак нешто и српским захтевима попустила, да би јој се врдање у избору митрополита лакше одобрило. У невољи у којој су се налазили, Срби су се користили и тиме.

Ни Бугари нису нимало равнодушно гледали ово појачање српског активитета. Они су опазили да борба није нимало завршена бојем на Сливници, и прихватили су бачену им у Македонији рукавицу. Гуркофилска Стамбуловљева политика показала се већ 1891 у васпостављању и умножавању бугарских владика по Македонији. Софијска је влада тражила потпуно извршење екзархијског устава од 1870 и оних добитака који су били пре 1876 извршени па су после војне обустављени. Тако се од почетка последње десетине ХЈХ века (од 1891) започиње у Македонији јака борба међу Бугарима и Србима и међу шизматицима и православним. Султан Абдул-Хамид и Порта врдали су међу те две странке, старајући се да се чим год откупе У Бугара за оно што би кад учинили Србима. Види се да се ни у Јилдизу ни на Порти није заборавила политичка оцена Али-паше из шездесетих година, да "распра међу хришћанима може само Турској користи доносити.

Кад се на том пољу посвршивало што се чинити имало, Бугари 1895 пођу већ и корак даље. У ту годину падају први покушаји да се Македонија узбуни, те да се дође или до страног посредовања или до какве год акције која би, да би утишала немир, створила у Македонији стање слично ономе у Источној Румелији до 1885. За базу таквој акцији узимао се и члан 23 Берлинског Уговора. Кад би се пак једном ишчупала потпуна автономија или какво год автономно уређење Македоније, изашао би на видик и други део софијске политике: да се Македонија вештим ударцем споји с Бугарском. Али покрет од 1895 да се Македонија оружјем узбуни, није повео ономе што су Бугари мислили. Султан Абдул-Хамид се сети тада неизвршених српских захтева. На питања из Јилдиза у јулу и у августу 1895 одговори се из Београда, да ће се Србија према бугарском бунтовничком покрету са свим мирно држати, ако се српској народности у Турској |у сва три маке-