Godišnjica Nikole Čupića

4 ДВА ЛАНА У СКОПЉУ нагнају европске силе да Македонији одобре бугарску автономију. Да не би испало како ни сви Словени нису за њима, и како, тога ради, уза се немају ни половину свеколиког насељења Македоније, они патријархисте Србе) почну са свим игнорисати. „Нема, ни једног Орбина јужно од граница Шар-планине и краљевине Србије“ њихова је девиза. Да би се томе набавила | | „ Е У

стварна санкција, револуционари бугарски отворе нарочито од 1898 рат истребљења исто тако против патријархиста Срба и Грка као и против Турака.) Силне су жртве платиле животом ову Фантазију бугарских револуционара. На бугарско тврђење да у Македонији и јужно од Краљевине Србије и Шар-планине ни једног Србина нема; на њихово изношење да су они што се сада називају Орби само плаћене и продане душе, на послетку се, поневољи п услед њихова несносног насиља, нашао начин да им се одговори онако како су то на југу Македоније и Грци почели чинити, с оружјем у рукама. Истоветни начин одбране сам се собом јавио и на једној и на другој страни, савладавши непријатно осећање да се тим покретом управо помаже Турској. Несправедљивост бугарскога страсног насиља нагнала је и Србе и Грке да преко тога обзира пређу. И доиста онима који с оружјем у рукама и насилним вастрашивањем, огњем и мачем, насупрот стварној истини, истичу тврђење „Нема Срба у Македонији“ не може се наћи други подеснији одговор до одговор с оружјем у рукама. Пошто се бугарска буна, почета 1902, још живље настављена 1903, није могла или није хтела утишати, а пошто никад није остављала на миру ни патријархисте — невоља натера патријархисте, и Србе и Грке да и они оружјем бране слободу вере и народности. „Година 1904 обележава низ невиних српуских жртава у санџацима пећком, а нарочито скопускоме и дебарском, у казама кичевској, прилепској, „велеској и охридској. Срби су морали да организују „одбрану. Они су се удружили. Удружење има и свој нарочити статут, чије су главне одредбе ово:

|

' Чудновато је да живљи покдет те акције пада у исто време када митроподија у Скопљу долази у српске руке.