Godišnjica Nikole Čupića

сл

ГОДИШЊИЦА “

„Циљ је удружењу да, поводом сувише учестаних „непријатељских насртаја на све што је српско у Ста„рој Србији и Македонији, ради на одбрани истим сред„ствима и путем којим Србе непријатељи нападају.

„Удружење, поред бриге о одбрани, припрема на„род на ослобођење од садашњега несноснога стања, „и то путем еволуције — потпомаже извођење рефо„рама, стално ради на груписању српског живља и „на његовоме културноме и економскоме напредовању.

»„Орби очекују од султана и од великих сила по„бољшање свога стања. Не могадну ли им ови обезубедити миран живот и правилно слободно напредо„вање, Удружење ће прибећи и револуцији као сред„ству за ослобођење“)

Акција на овај начин није остала без успеха. Читави срезови, нарочито Поречи Кичево, одбранили су се од бугарашких насртаја, који све више тону у обично разбојничко четовање. Бугарска вика (нарочито по соФијским новинама) да су српске чете прости турски измећари празна је као и остале фразе у којима се бугарска штампа дави. Наши се, у осталом, жале да су многи сукоби с Турцима дошли поводом потказивања самих бугарских присталица. А не мало је наших људи платило главом од бугарских четника поводом сумње да су они бугарске четнике потказивали Турцима. Турци су нападали и на српске чете из начела по коме не сме бити чета у Турској, и било је и врло крвавих сукоба. Али је главни задатак тих чета, обрана од бугарске бесне самовоље и од насилнога наметања вере (или секте, религиозне партије), језика и народности. Што су се Срби тога средства латили, сва је одговорност бугарска, јер су их бугарски четници на ово средство просто нагнали. Али што је главно, и на најопаснијем пробном месту, на бојном пољу, где се глава и живот на коцку међу, „ђе прах гори пред очи јуначке“ посведочили су сами Срби Македонци да у Македонији доиста има Срба

Ми смо се ове године видели у Крагујевцу с Мицком Крстићем, војводом из Пореча, многогодишњим

1) Српски Књижевни Гласник 1905 бр. 107 (ХУ. 69. стр.).

пена

рани