Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 57

густа 1905 на селу Гулинцима јужно од Козјака недалеко од села Страцина међу Кумановом и Кривом Паланком тај је Петар Момчиловић погинуо. Други људи су ми говорили да је Ђорђе Скопљанче човек веома погодна темперамента, веома хладнокрван и присебан у сукобима а веома срећан у бојевима. Једанпут се ипак ранио у руку.

ж Ж ж

Таквим се линијама у практици кретао скоро педесет година развитак два југословенска народа на Балканском Полуострву — Срба и Бугара. Кнез Михаило и његови државници 1860—1868 осећали су опасност расцепа и старали су се да га предупреде неким договором међу Србима и Бугарима о евентуалној персоналној унији.) Али је договор тај остао без извршења. Народностима још повољна политика великих сила из средине ХТХ века (18348—1870) замењена је после Француско-пруског рата мало по мало политиком сфере интереса, са свим супротном оној првој. Политика сфере интереса и Гурска сама оперирале су по потреби и са српско-бугарским антагонизмом, од којега се никада није водио довољан рачун. Антагонизам словенско-грчки и словенско-румунски рушио је до краја мисли које су биле основица политици кнеза Михаила у његовој поетичкој замисли рушења Турске уједињеним хришћанским силама Балканскога Полуострва а без европскога мешања Основица сувремене европске политике јасно је казана мотивацијом којом је лорд Солзбери на Берлинском Конгресу предложио аустријску окупацију Босне и Херцеговине. Мотивација је та задахнута оштром словенофобијом. Енглески лорд је обратио пажњу како је прави почетак турско-руског рата у сукобу међу господарима и држаоцима земље у Босни и у Херцеговини и у томе што су они први мусломани а ови други хришћани. Да не би Србија и Црна Гора и даље тај сукоб дражиле, и ако би те две државе заузеле већи простор Босне и Херцеговине, да

1) М. 0. Пироћанац, Кнез Михаило и заједничка радња балканских. народа Београд 1895, стр. 36. и д.