Godišnjica Nikole Čupića

56 ДВА ДАПА У СКОПЉУ мучеником турских тамница Он припада старијој нешколованој генерацији.) А видели смо ве у Врањској Бањи с војводом Ђорђем Скопљанчетом, као неким врховним заповедником свију осталих. Утисак који је Борђе на нас учинио веома је повољан. Млад је и једва ће му бити много више од 25 година. Отац му је Скопљанац а мати Пећанка. Али он сам много држи на своје скопско очинско порекло. Рече ми да се навлали прозвао Скопљанче, да би показао Бугарима, да у Скопљанаца није замрла жица српска. Кад су Срби у јесен 1896 били принуђени да у Скопљу силом узимљу цркву и изгоне Грке из цркве Св. Спаса, Ђорђе је био тад ђак тек отворене српске гимназије у Скопљу. Он је био међу онима који су кроз прозор из дворишта, у цркву скочили. Положај је такав, да се из дворишта може скочити у цреву унутра, јер је црква нижа. Изаћи пак није могао нико, јер су врата били посели Турци, у намери да спрече српско продирање у цркву.

Пробијање кроз прозор није се предвиђало. Кад су ђаци упали у цркву, почели су и свећњацима и рипидама и чим се могло изгонити Грке. Поп је грчки сав био исцепан и изубијан. Пастане неисказани врисак. Кад Турци виде шта је било, отворе црквена врата да пусте Грке. Пошто је један ђак био раљен у главу, и лице је имао крваво, другови га с дивљом виком изнесу из цркве на рукама. Борђе је учествовао и у другим демонстрацијама те године. По том се учио у гимназијама у Солуну и у Београду. Говори по мало и Француски, по том турски и арбанаски. Српски књижевни језик говори чисто. Одсудан је противник македонске автономије и Бугара, ради насилничког наметања. На моје питање одакле су му четници, одгорио је да су највише македонски урођеници, али да има и Србпјанаца и Срба с других крајева. Ми смо сами видели у Врањској Бањи једнога младића Србина, родом из Сиска, Петра Момчиловића који се као син имућних родитеља, ипак заканио у помоћ српској браћи у Македонији. У сукобу с војском 27 и 28 ав-

5) М. В. Веселиновић, Брсјачка буна године 1880 у Битољском Вилајету и војвода Мицко. Прештампано из „Братимства“. Београд 1905.