Godišnjica Nikole Čupića

60 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТ У ХТХ ВЕКУ

Кад се зна како је ратовање између грчких градова обично било сурово, без поштеде, без обзира на оно што би противнику било свето и драго, онда се може разумети колико је Платон по својим хуманим осећајима и мислима био далеко испред свога времена. Али при свем том што се он умео дићи изнад интереса области и града (сте), иза којих нису досезвали погледи његових савременика; и ако је умео схватити интересе и захтеве племена и отаџбине, ипак није он имао ни ока ни осећања за још више интересе човечанства. Он зна за братство људи једног племена, али не схвата да може бити братства и међу људима равличних народности. И за њега се свет дели на Грке и варваре. Грци су браћа, они не ваља да ратују; а ако ратују треба да су човечни и да мисле како ће се што пре измирити. Али су сасвим друкчији односи њихови према варварима; између ових и њих нема никакве родбинске везе, те је рат међу њима природан. И све што Филозоф осуђује код Грка када међу собом ратују, као: робљење, пустошење градова, пљачкање мртвих, паљевине и т. д., све то одобрава својим сународницима кад с туђином ратују, и сматра за при-

родно. ')

И за Аристотела важе два права ратна: једно је за Грке кад међу собом ратују, и оно прописује човечност и уздржљивост (да се не ратује без нужде); а друго је за случај кад Грци ратују с варварима. У овом другом нема ни ограничења, ни правде, ни милосрђа за противника грчког. „Варвари су по природи, вели Аристотело, одређени да буду робови, и песник |Еврипид) је имао право кад јерекао даГрк треба да влада над варварима“. ")

Неколико Филозофских секата, које су се развиле из Сократова учења, успеле су да сузе ту тесногрудост, уздигавши се до тачнијих погледа о човеку и људству, и до ширих правних принципа

') Уап дет Кез: Рјафоп еђ Атабобе], 1876. р. 161.

=) Ропџаие у преводу Вагћ. 5. НШате, 1. 26.