Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 61 Стоицизам, нарочито у списима Епиктета, Сенеке и Марка Аврелија, дошао је до уверења о јединству рода људског и да су људи браћа, и унео преко правника римских шире погледе у грађанско законодавство римско |); а Цицерон иставља доброчинство као врлину која је по важности равна правди. Још више су од књига и Филозофа учинили за сузбијање оне јелинске тесногрудости и за золижење нарбда, велики историјски догађаји, као што су били ратови Александра Великог; оснивање грчких колонија по Азији; оснивање велике Римске Државе, и олакшано мешање људи и народа у њој.

Па ипак, са свом напреднијом еволуцијом у погледима на човека и свет, која се извршила у последњим временима Старога Века, није ушла у међународне односе и у ратне обичаје никаква измена у смислу веће човечности и више справедљивости. Живот и стварност демантовали су племенитија осећања и мисли Филозофа, као што се демантовао стоичар и правник Улпијан, кад је постављао начело „да је ропство против природе и да су по природном праву сви људи од рођења слободни“, а овамо је у законима, које је писао, одржавао робље. "|

Остало се, дакле, увек на гледишту да је право победиоца неограничено, да је сила право.

Од Христове науке, којој је намењено било да са својим узвишеним начелима о општој љубави, милосрђу и братству, триумфује над старим моралом и тесногрудим погледима, могло се очекивати даће благотворно утицати и на послове међународне и на начин вођења ратова; али је испало, да се нова вера, баш онда кад је прихватила помоћ световне власти, и примила њену заштиту, у ТУ. веку, морала прилагодити многом чему што је противно њезину учењу, и жртвовати доста од својих чистих и узвишених догми. Ништа, није занимљивије него читати свете оце из ТУ. века, на пр. Клемента Александријског, Августина, Амбро-

') Велики јурисконсулти римски: Гајус, Паулус, Папинијан, Улпијан, били су сви стоици. 2) Раш! Јапе!: Нааболте де Ја рћи. тогаје, 1858. к. 1. га. 4.