Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 63

У доба јачих културних полета често се роде и смеле мисли, које лете за читаве векове испред свога времена. За савременике такве мисли немају другог значења, осим што им наглашавају да се приближава ново време с новим погледима, и да је мета новога покрета далеко испред њих. Такав су само значај ва своје време могле имати и замисли Ђорђа Подјебрада, чешког, у половини ХУ., и краља Француског Ханрија [У., на крају ХУГ. века: о конфедерацији хрилићанских држава, у којој би свака од њих одржала своју самосталност, а један заједнички парламент или сенат расправљао на миран начин све распре, које би се могле изродити између појединих држава и лако дати повода ратовању. Могли су ти владаоци имати и каквих задњих смерова, као што им се и приговарало, али ни то — ако је у истини било — не умањава племенитост и хуманост њихових намера. Те мисли прихватили су учени људи и књижевност, да их никад више не напусте.

Човек, који је највише допринео да шири и човечнији погледи обујме међународне послове, и који је са вратница Новога Века показао пут племенитијим људским тежњама, био је Холанђанин Хуго Гроције. Својим делом Пе јиге Веш еђ Рас, које је штампано први пут у Паризу 1625. г, поставио је он основе новом Међународном Праву. Мало је књига у историји људској, које би се по важности могле мерити с том расправом. „Она чини епоху у науци, па и у политичкој историји Европе“. ') „Видео сам, вели Гроције, у целом хришћанском свету такву слободу и разузданост у ратовању, каквих би се и сами дивљаци стидели; видео сам да се ни за шта, или скоро ни за шта улеће у војне, и да се ратује без икаква поштовања према божанским или људским законима, као да сама објава рата одвиличава све могућне страсти и злочине“. Па после додаје: „Нека закони ћуте кад оружје говори, али само они закони што припадају миру, закони грађанског живота, и земаљски судови, али не и закони вечни, неписанм, природни закони“. Гроције своди, на најпотребније

ђ) НаПат: ТигодисПоп 60 «ће Грегаћ. ој Епгоре, #. 1. сар. 4.