Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 69 гом '), да се цивилизоване државе сложе, и да уреде међународну законодавну и извршну власт. Ем. Лавлеј предлагао је у једном „спису, који је у своје време привукао велику пажњу |), да се установи један међународни суд за расправљање свих могућих међународних сукоба. Блунчли је у разним списима износио основе на којима би се могао установити један Еиторалзсћет Згаајепретеп, са својим заједничким парламентом и једним Међународним Судом пред којим би се мањи спорови пресуђивали. У новије време пробудио је у Немачкој велико интересовање за то питање Евген Шлиф својом књигом „Мир у Европи“), коју је штампао у Лајпцигу 1892.

Та се књига, како дубином мисли тако и другим особинама, издваја од великог броја оних брошура, којима је искључиви циљ да пропагирају идеју о међународном миру и којима је литература западних народа у ХГА. веку АЈ Особито је у кругу немачких пацифиста цењена У). Главније мисли Шлифове могле би се свести на ово: не лбрна држава тежи да буде национална, или боље рећи индивидуална, и зато баш постојање једне претпоставља опстојање и других организама. Удружење држава не може се замислити без какве организације; оно, другим речима, претпоставља некакав статут (уредбу) по ком ће, између осталога, и пре свега другог, бити установљен орган који ће удружење, као такво, представљати према појединим члановима удружења. Тај статут је оно што се обично зове Међународним Правом (Уб Кеггесћу, али би боље било звати га правом удружених држава |Збаајепсезе звсћа 5гесће). Свако конкретно удружење држава назива Шлиф, системом држава (Заајепзучјет), који би се назив могао заменити пи каквим другим, подеснијим можда. Али те системе држава ваља разликовати од задруга државних, као што су Сједињене Државе Северне

) У књизи РгорозШоп Фтпп сопстез шњегпабопа! баве зш Је ргтаро де Тасбо.

2) Пе сацзез астеЏез де оцегте еп Епгоре. ВгихеПез, 18573. 8) Пег Епеде јп Епгора. 5 Кеа: Напдђисћ есс. р. 91—96.