Godišnjica Nikole Čupića

68 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У ХЛХ. ВЕКУ

међународним односима. Тако је Конгрес од 1815. |у Бечу) прогласио за недопуштено трговање с црначким робљем, и прописао правила за пловидбу на међународним рекама. Конгрес од 1856. (Париски) усвојио је, на предлог енглеских представника, а у намери да се колико-толико отежа гажење у ратове, начела о посредовању и добрим услугама (вид. доцније). Кад је Гледстоп чуо о том, казао је, да су цивилизоване државе тада „први пут осудиле ратове“. 1864. год. закључена је на конференцији сила, у Женеви, знаменита конвенција о заштити и неговању рањеника у рату, а на другој конференцији која је држана у Петрограду, децембра 1868. забрањена је у рату употреба извесних експлозива. Конгрес од 1878. (Берлин) наново је узаконио забрану трговања робљем, итд.

Али јавном међународном праву недостају неколико важних услова да би могло, као што се жели,

потпуно вршити благотворан утицај на међународне

"послове. На првом месту његова начела, одредбе и обичаји немају санкције; нема каквог вишег трибунала, као што су у појединим државама судови за грађанске спорове, који би решавао о конфликтима и споровима што се међу државама рађају, и који би имао довољно аукторитета да прибави пошту својим решењима. Само онда, кад би се дошло до такве међународне установе, могло би се очекивати да ће у односима између држава и народа правда и правичност побеђивати, да ће право јачега бити ограничено, и да ће се поводи за ратове, ако не сасвим отклањати, бар у велико сузбијати. Из тог су разлога сви чувенији правници-интернационалисте у ХЛХ. веку прихватили стару мисао Сен-Цјера и Канта о потреби једнога међународног суда за расправљање међународних спорова. Тако је — да само неколико имена споменем — Карл Соломон Захарије усвојио мисао Кантову, и разрадио је у својој књизи Јапиз, год. 1808.; а Сен Симон је 1815. упутио Бечком Конгресу посланицу, у којој је истакао потребу једног Међународног Парламента. У годинама после Француско - Пруског рата изашао је знаменити Француски интернационалиста Ј. Лоример с предло-

Мозли

КУ ћи

оба аса лека а _