Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИПЛА 13 тек почео готовити. Чувши то, Димитрије Максимовић изјави жељу да још пре ручка походи дом својих предака. Омчикус пристаде. Он узе капу и штап и пође да нам покаже пут. Хроми Вук оста код куће.

" Ми пођемо с виса на ком је насељено село Удбина низ брдо к истоку. Омчикус је корачао пред нама као јунак у опанцима од седам миља, тако да смо га ми једва стизали. На половини пута сусретосмо дза човека, који нпсу ходили него трчали. Једноме ће дити око педесет, а другоме преко двадесет година. Кад су нас спазили, уставише се. То су били Кнежевићи, Дано пи Паво, први стричевић покојног Максима Димитријевића, а други стричевић од рођенога брата. Пошто их је Димитрије Максимовић обасуо пажњом, обојица се врнуше натраг с нама заједно. На њиховим лицима видела се и радост и чуђење, пи рођачка оданост и с њом заједно дубока пошта и поноситост.

Најпосле стигосмо до гомилице кућица, растурених тамо овамо по зеленом густишу и дрвљу. То је било село Мутилић. Уђосмо у једну кућицу, која се ничим није равликовала од осталих уоколо. То је била баш опа кућа у којој се родио Максим Димитријевић. Кућа је та припадала оцу Максимову, а п сада је у рођака његових.

Унутра је царовала света патријархална простота. Нити накита, нити каквих знака богатства и раскоши. Намештај најпростији, обичан п неопходан сеоскому животу. У једном углу је стајала кросна, како овде зову разбој. У осталом све је било у реду, чисто и оправно. На једном дувару су висиле у оквирима са стаклом две слике. Кад сам погледао, видео сам силуете Димитрија Максимовића и Владислава Максимовића с њиховим својеручним потписима Покажем их Димитрију Максимовићу, и он се сети како су те силуете израђене у Бечу за покојнога Мату Кнежевића. Мајор је био толико нежан, да их је обе послао у праотачку кућу Кнежевића, где се чувају као породична драгоценост. Боже, ти мој Боже, мислио сам! Да ли сам могао надати се да ћу се овде, преко толиких земаља и у тридесетом царству сусрести с Владиславом Максимовићем %Х А и он, у своме Маријину, и не сања да