Godišnjica Nikole Čupića

| ВУК КАРАЏИЋ И ОН. И. НАДЕЖДИН изменио, те је," уз то, покрај новаца стекао и глас тврда човека. И тога смо човека ми гледали пред собом у грубим сукненим хаљинама, излизапим п похабаним до крајње мере п ишараним закрпама разне боје. Алп Гајо није жалио новаца да добро васпита своје синове, који су сви били већ у почасним службама, а један је стекао гласа као зналац домаћих старина. Пошто се састарао за децу, старац сада живи сам са женом како му се хоће, ништа не марећи ни шта ће ко мислити ни шта рећи.

Омникус нас уведе у омању собу, окићену иконама, судовима, сандуцима, на длаку сличну са собом рускога имућна сељака из подмосковских села пили трговца даљих среских градића. Сличност је ишла дотле, да су се у крају на столићу налазила четири огромна Фолијанта црквених књига у руском обичном повезу. Кад сам погледао, видео сам да су то руски Чати-Минеји, штампани у Москви. Књиге распоређене по соби овде онде показивале су да оне нису онде само за пакит.

— Морали сте дуго путовати, рече Омчикус, пошто нас је сместио да седнемо. Ми вас чекамо одавно.

— Како чекате% Откуда сте ви знали да ћемо ми овде доћи 2

— Е, е, ми знамо све, прихвати Омчикус смејући се. Ми знамо како сте ви били у Госпићу, како сте тамо распитивали за Кнежевиће и како нисте никога нашли. Они су сви овде.

— А где овде2

— Почекојте мало. Ваља прво да штогод поједете. Ми смо с домаћицом већ ручали. Али ће се наћи, зар, штогод п за вас. А ја ћу, међу тим, послати кога да поручи Кнежевићима. Па ћемо вас одвести у ону исту кућу у којој се родио Максим Кнежевић. Ја њега још памтим. Чини ми се да смо били парњаци, ако ја не будем мало старији. Али сам ја са свим млад отишао у службу, а њему је било суђено другојачије.

Изађе и домаћица, жена Омчикусова. И њој ће бити око седамдесет година, али је веома крепка, жива пи ванредно радена. Сва се баци у старање да нас услужи. Сама нас послужи ракијом и кавом. Вук је, међу тим, обишао кухињу и видео да се ручак за нас

про Ад сала

Ба даља веб зе А