Godišnjica Nikole Čupića

ду“.

| ГОДИШЊИЦА 24

рушити, Васу Кнежевића заробе савезници приликом узећа града Магдебурга, где се он десио у гарнизону. Двадесет је година прошло од тога времена, а Васо Кнежевић је једнако био капетан. Сад је најстарији капетан свога пука и нада се да ће постати мајор, чим се прво место управни. Тако св у Аустрији мучно авансује у војној служби.

У Раковици смо време провели веома пријатно. Али је ваљало путовати. Капетаница нас је на ново молила да још останемо и да дочекамо капетана. Али се ми нисмо дали умолити.

И после овога се ни с ким више од породице Кнежевића нисмо сусрели.

Ш.

Тим се свршавају белешке Н. И. Надеждина, о путовању с Вуком Ст. Караџићем по Далмацији.

Из овога познанства и заједничког путовања развило се њихово пријатељство. Веза се њихова држала поглавито научним, просветним. књижевним и црквеним саопштењима и питањима. Као што обично бива, умешала се у то сама собом и политика, нарочито кад је настала 1848-а година. Писма о догађајима 1848-е главни су узрок те се тај део Вукове преписке с Н. И. Надеждином сачувао, пошто су без великог значења неколика писма која су се из преписке ова два словенска научника сачувала у заоставштини Вуковој.

Кад је, као што рекосмо, настао у Аустрији знаменити покрет од 1848, Вук Ст. Караџић, изазван једним писмом Н. И. Надеждина, узима перо све чешће и пише му о свима главним обртима политичког стања у Аустро-Угарској писма често веома дугачка и исцрпна. Збирка писама из тог времена нашла се засебице у посмртним хартијама Н. И. Надеждина, с писмима других словенских познаника из Аустро-Угарске. Ту су, на прилику, још писма владике Платона Атанацковића, Фр. Миклошића и Колара, само што су од ових по једно и по два писма, а од Вука их има равно двадесет и седам. Очевидно је да у том завежљају нису