Godišnjica Nikole Čupića

50 ВУК КАРАЏИЋ И Н, И. НАДЕЖДИН

сва писма која је Вук писао Н. И. Надеждину, и сва је прилика да је интерес за 1848-у година склопио тај завежљај. Уз успомене и белешке из 1848 сачувало се, међу тим, у том завежљају и других чисто књижевних и просветних ствари. Завежљај тај писама издао је Н. А. Попов у П. Бартењева Московском „уРусском Архиву«“ за 1873, УП, стр. 1131—19291. Натпис је чланка „Писма Платона Атанацковича, Вука Караджича, Миклошича и Коллара кђ Н. И. Надеждину“. По белешкама издаваоца Н. А. Попова сва та група писама писана је или руком самога Вука, или руком Б. Даничића, по диктовању Вукову. Издавач тих писама Н. А. Попов није забележио којим су језиком писана писма, што их је штампао. За једно Миклошићево писмо каже да је оригинал на немачком. За писма владике Платона Атанацковића (има их триј каже да их штампа дословце, пошто су писана црквено-словенски, с малом смесом србизама. И по томе, и што је у овим писмима већи део писан руком Даничићевом по Вуковој диктовци, мислимо да је оригинал писама српски без сваке сумње и да је Н. А. Попов штампао их у руском преводу. Још један доказ имамо за то у писму Н. И. Надеждина Вуку Ст. Караџићу од 17/29 септембра 1847 које се сачувало у заоставштини Вуковој. Савладан ревматизмом у ногама, Н. И. Надеждин је био дошао мимо Беч право у Будим, на топле воде у Рајцен-бад (Српско Купатило) у Будиму, и отуда се поменутога датума јавља Вуку дугачким писмом у српским стиховима. Примера ради навешћемо неколико врста. Ево их :

Књигу пише код Руса Никола, Књигу пише Вуку код Србаља, Богом орату, Караџићу Вуку, Књигу пише, грозне сузе рони: „Ој Бога ми, побратиме Вуче, „Море, чу ли, весела ти мајка, „Мож' ли знати да сам у Будиму, „У Будиму, граду бијеломе,

„Ево, брате, две неђеље дана, итд.

Изненађен Вук, одговорио је на то писмо 24 септембра 1847, и ту наводи знамените речи: „Ако никад нијесам жалио што не умијем правити стихова, то сад