Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА морам жалити, да бих вам могао отпјевати као што се пристоји. Како сте ви мени писали српски, овако би ваљало да ја вама пишем руски; али ја то не знам никако, него вам ево пишем у простој српској прози«.' Тврдо уверени да су оригинали ових писама на српском језику, а видећи на крају поменутог чланка Н. А. Попова, да је сва преписка Н. И. Надеждина са западним и јужним Словенима предана на чување у архив Словенског Добротворног Комитета у Москви, обратили смо се одмах ондашњем председнику тога комитета А. И. Череп-Спиридовићу, замоливши да нам нађе и пошље оригинале Вукових писама Н. И. Надеждину. Одговор је био да је старија архива Московскога Оловенскога Добротворног Комитета пренета у Петроград у Петроградски Комитет приликом када је Московски Комитет био затворен. Распитавања наша о томе предмету у Петрограду остала су бесплодна, и замолили смо пријатеља П. А. Лаврова, професора Университета у Петрограду, да се даље стара, не би ли нашао оригинале Вукове преписке.

Пошто се за сад није успело да св изнађу оригинали тих Вукових писама из 1845, што би веома драгоцено било, ми ћемо прећи писмо по писмо по издању Н. А. Попова, уносећи у наш преглед све што где нађемо од каквога год интереса било за обиограФију самога Вука, било за опште српске просветне послове. Пре свега ћемо иставити повод овако простране преписке и о политици међу Вуком Ст. Караџићем и Н. И. Надеждином.

Међу хартијама Вуковим нашло се једно писмо Н. И. Надеждина Вуку, писано 26 априла 1848 у Петрограду. Међу осталим стварима о текућим питањима преписке Н. И. Надеждин, узбуђен очевидно гласовима о револуционом кретању у Аустрији, позива Вука да му пише о свему и свачему. „Молим Вас да се од сад не устежете писати ми — говори Н. И. Надеждин о свему. Реч Вам дајем да Вам ниједнога писма нећу оставити без одговора. Ништа ми више неће сметатп.

_ '· Опет из заоставштине Вукове. За саопштење захвални смо г. Љуг. Стојановићу.