Godišnjica Nikole Čupića

39 вУК КАРАЏИЋ И Н. И. НАДЕЖДИН

други отуда јављају да то није истина, и да се патријарх стара да војводом буде цар Фрањо Јосиф. То је исто предлагао у српској „Словенској Липи“ у Митровици и доктор Јован Суботић, с којим сте се познали у Пешти и у Будиму, и који је недавно био у Оломуцу и у Кромјерижу. Осим тога, многи Срби тамо, а нарочито омладина, па и сам одбор жале се па патријарха „да се више стара за царску корист него за народну“. У томе писму јавља Вук како се говорило да ће 9-ог марта по римском календару Словени, особпто онп што су на сабору у Кромјерижу, светковати у некаквом манастиру у Моравској у славу и част Кирила и Методија. „Ако буде лепо време и будем здрав — пише Вук — поћи ћу, може бити, и ја на ту славу“. У истоме писму јавља како је пре двадесет дана (дакле око 5-ог јануара) послао по Миловану Пејчиновићу, пратиоцу кнеза Милоша, четири слике бана Јелачића.

У петнаестом писму од 30-ог јануара 1849 пише Вук својом руком како је у Карловцима објављено опсадно стање, чему нису знали узрока; како је нова маџарска влада (из Будима) — од царских људи послала у Загреб некакву наредбу на маџарском језику. „На послетку се — додаје Вук, очевидно неза: довољан и сам тим повратком аустријске реакције бан Јелачић може наћи у веома незгодном положају, те неће знати куда да се окрене, заповестима владипим или жељама и очекивањима свога народа и свеколикога словенства у Аустрији. Срба из Србије под оружјем на овој страни биће око 10000. Не могу никако да се довијем како ће се они растати с овдашњим Србима, а по свој прилици влада ће настати да то буде што скорије“. У додатку тога писма Вук додаје како је „опсадно стање у Карловцима објављено пошто су пре тога патријарх и ђенерал Тодоровић послали из Баната војнике да затворе Народни Комитет 'запечатили су, то јест, канцеларије и објавили члановима да се не смеју више састајати на седнице). Ђорђа Стратимировића (потпредседника тога комитета), који се одавно није слагао с патријархом, и који је рачунао да ће постати војвода, одазвали су у Банат,