Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА Во

"и кажу да је отишао из Карловаца, али се још не зна да ли је стигао онамо куда је позван. Све горе и горе! А може бити да је ово све само почетак онога што се истом спрема«“.

У шеснаестом писму од !0 марта 1849 Вук јавља како је растеран и земаљски сабор у Кромјерижу, у ком је била словенска већпна, и како је објављен устав, којим су незадовољни многи, а нарочито Хрвати и Срби. Писмо је писано руком Ђ. Даничића и у њему се ређају још неке ситнице о аустријском реакционом кретању.

У седамнаестом писму од 23 априла 1849, које је писано руком Ђ. Даничића, говори сео последњим напорима маџарске буне и против Срба и против Беча.

С овим писмом настаје приличан прекид. Вук наставља преписку у 18-ом писму од 18-ог јула 1849 из Беча. Међу последњим и овим писмом Вук је биоу Загребу, у Земуну, у Београду, у Шапцу и у Јадру. Маџарска се буна била на ново осилила. О патријарху Рајачићу пише Вук у том писму „да је изгубио љубав и поверење свога народа, и говори се сад да му је министарство одузело назив царскога комисара. Он је забранио оба српска листа на овој страни, и „Напредак“ и „Вђестник“. Београдске се новине на ову страну не пуштају. Патријархове присталице издају у Земуну некакве новине под именом „Позорник“. За то и за много друго којешта на патријарха вичу тако, да неки говоре да би га требало обевити«“. Писмо је писано Вуковом руком.

У деветнаестом писму од 25 октобра 1849, које _ је писано руком Б. Даничића, пише се о личним несугласицама међу патријархом и баном Јелачићем.

У двадесетом писму од 18 новембра 1849, које је писано Вуковом руком, саме су књижевне ствари. Уза њ се додаје на неком штампаном листу шта је патријарх од цара за војводину српску искао, а Вук је Ђ. Даничићу продиктовао шта је Србима од царства дано. То је на особитом листу, писаном руком Даничићевом, који је лист писму приложен.

Двадесет-прво је писмо од 5/17 Фебруара 1850. Војводина је већ била уређена како се хтело из Беча.

ГОДИШЊИЦА ХХУГ. и 8