Godišnjica Nikole Čupića

34 ВУК КАРАЏИЋ И Н. И. НАДЕЖДИН За патријарха Рајачића пише да је болестан, али да му је боље. Бележи како се већ завадио и с Мајерхофером, војводским намесником. Кад је Мајерхофер из Беча отишао у Земун, растерао је и остатке народне владе, покуппо народни архив и однео га са собом у Тамишвар. Секретар није хтео драговољно да преда архив и хтео је да га однесе у Карловце (клко му је, рскао је он, наредио патријарх), али је Мајерхофер одговорио да је њему онако наредила влада, и тако је он архив скупио и однео, а секретара је отерао. Осим различитих нових писама, бележи све да су у том архиву различите старе драгоцености, дипломе, привилегије, рукописи и т,д. које би се лако могле упропастити или украсти. Цело то писмо писано је руком Вуковом.

Двадесет - друго писмо, писано такође руком Вуковом, носи дан 4/16 марта 1850. У том је писму главно поздрав ондашњем новом министру просвете. О њему ћемо говорити позније.

У двадесет-трећем писму од 5 маја 1850 Вук јавља да сутра полази у Србију, где је мислио остати два месеца. И то је писмо писано руком Вуковом.

У двадесет-четвртом писму од 22 септембра, које је такође писано руком Вуковом, јавља се, међу осталим обичним ситницама о личностима и књигама, како се у државној штампарији у Бечу спрема што треба за штампање свих наших црквених књига. Вук је подвукао оно свих. Вук сумња да ће што од тога бити, јер се то тако почињало већ неколико пута. Јављајући у истом писму како га је цар (аустријски) заједно са Шафариком и Коларом одликовао орденом, напомиње (као преговарајући): „Нисам ни сањао да ћу аустријски орден добити пре рускога, а оно се ето тако догодило“.

У двадесет-петом писму од 9/22 октобра Вук јавља, својом руком, да је у Бечу патријарх са свима владикама нашега закона, напомиње како се само међу собом свађају, сумњиче и препиру. Бележи како је о томе неки аустријски министар казао: „Кад су народни представници тако рђави, несправедљиви, осветљиви и готови на свађу, какав им може бити народ; И кад св они овде, пред очима царске владе, не стиде