Godišnjica Nikole Čupića
46 А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ
Ха-кафтах-Египат, стан Фтаха), Тива, варош Амона, Хелиопољ, сунца итд. Духовници су били најобразованији део народа, у њиховим рукама биле су све писане и свете књиге. Они су ограничавали власт царску и односе међу њима; суделовање духовника у управи било је основ египатског законодавства. Из религије су потекли њихови Философски појмови; она је освећивала закон и судство; астрономија и математика бпле су у тесној вези с њом; медицина је из ње непосредно произашла. Све велике своје тековине Египћани су приписивали боговима: проналаске, архитектуру, писме, законе, језик, Закони храмова били су углед цивилних закона. Све је постојало у интересу вере, све је она штитила и санкционисала. Науке, уметности и поезија гајене су у храмовима, који су доцније постали научне велике школе, где су студирали не само урођеници, него и странци, особито Грци и Јевреји, а један од најзнатнијих био је хелиопољски, који су посетили Питагор и Платон. Храмови су били прве опсерваторије и прве хемијске лабораторије, прве благајнице јавне и прве библиотеке. Све уметности биле су у служби религије. Храмови и гробови могли су се зидати само по плановима свештеника; и први скулпторски и пикторски радови били су религиозни предмети. Свуда је се долазило и прилазило са светим стварима, светим мерама и бројевима. Поезија је сва била релпгијозна. И трговина била је спојена с култом, као и код свих античких народа. Сви главни храмови, као и у цело старо доба били су и народне благајне, трговачке банке, сместишта удовичких и спротињских новаца. Храмови нису били само за богослужбу. Ту су се скупљали духовници и државни чиновници, ту су примани посланици и народни данак, ту су заседавали судови и бивале свечаности. Једном речју сав јавни живот био је у храмовима и око храмова. (А. Неетеп, НеПуаја Сшбстезећ. 1. Коб Си бигеезећ. 1, Бам СпИигеезесћећје 1..
Код Јевреја у свима фазама њихова државног живота види се сила духовника: као првобитни основ националног уједињења, као стални принцип његова одржања, као угњетачка сила и као препона светске деспотије. |„Ротек). Духовници су вршили законима о
и