Godišnjica Nikole Čupića

СТОЈАН БОШКОВИЋ

р. 18883. Т 21. тебруара 1908. БИН ЗЕН ЧИ БАЊИ И РА АНРИ ИДЕ ВЕИНО ОРР ИНИМНЕ

Њиме је отпочео ред овогодишњих губитака Одбора Чупићеве Задужбине.

Србија и Српство имали су и могу имати синова просвећених и учених, родољубивих и човекољубивих, слободоумних и даровитих, и као покојни Бошковић, а по неком од тих врлина и душевних особина јачих и претежнијих од њега; али да се све те врлине и душевне особине онако складно стеку у једној личности и да се одржавају и развијају у телу онако нежнога, здравља, какво беше од ране младости до дубоке старости Бошковићево — мало је било и биће, као што све то беше у њега.

Може се без претеривања рећи, да Бошковић спада међу најплеменитије и најзнатније јавне раднике у Србији и Српству из друге половине ХЛХ и првих година ХХ века.

Е

Стојан Бошковић родио се 1833. г.) у Свилајнцу. Родитељи су му били сиромашнога стања: отац Бошко,

5 У службеном листу Министарства Просвете стоји, да се родио 1832. Али, по свој прилици тај ранији податак о години својега рођења доцније је сам пок. Бошковић исправио, јер у свима некролозима о смрти његовој стоји. да се родио 1838. Та година налази се урезана п на мермер-плочи, која му је узидана као члану добротвору Фонда сиромишних ђака свилајначких основних школа. А протоколом крштених у свилајначкој цркви није се могло проверити, јер тај протокол почиње од 1836. На овом обавештају, као и на још неколиким о животу пок. Бошковића, кбје ћемо поменути на свом месту, захвални смо г. Петру Живковићу, учитељу СОвилајначке Основне Школе. — Дан и месец рођења Бошковићева нисмо, дакле, могли дознати из црквенога протокола, а ни од његова јединога сина, г. Матеје Бошковића, српског изванредног посланика у Атини. |

ГОДИШЊИЦА ХХШ 00