Godišnjica Nikole Čupića

306 | ГОДИШЊИЦА

по којем се и презивао Бошковић, био је терзија, а за тим општински послужитељ, и мати Иванка.) Дед му је био један од чланова Правитељствујушчег Совјета и од другова Стевана Синђелића, који су онако славно изгинули на Чегру.) — Мала кућица његова, оца, у којој се пок. Бошковић родио и данас постоји, и својина је г. Јулија Драшкоција, апотекара ондашњег.

Основну школу свршио је у месту рођења. „Пок. Бошковић је био од најбољих ђака (у основној школиј, миран и веома благе нарави. Учитељ му је био Данило Н.... По свршетку основне школе, а с препоруком учитеља му Данила, пок. Стојан оде у Београд са својим школским другом Јанићијем Костићем, где се упише у гимназију и буде примљен за државног благодејанца,“") И као гимназијски ђак морао се одликовати у учењу и владању.) А као ђак ниже гимназије, пред Божић једне оштре зиме, жељан својих родитеља и својега убавога места рођења, Свилајнца, потегао је пешице из Београда, по највећој цичи зими, својему милом завичају.) На том путу морао је јако назепсти, тако,

5) По саопштењу г. П. Живковића. од кога имамо и податак да су Бо-

шковићеви родитељи имали две кћери, од којих ни једна није сад жива.

2) Вл. Ђорђевића Говор, у „Штампи«“ за 1908., бр. 57.

8) По саопштењу г. П. Живковића, коме су овај податак о Бошковићу дали Исак Цветковић, Бошковићев школски друг, садашњи свилајначки трговац, и Милоје Поповић, тадашњи школски послужитељ, а садашњи свилајначки прквењак, старац од 85—90 година.

4) На погребу С. Милутиновића-Сарајлије, као ђак, по свем одличан, носио је крстачу овом у своје време много слављеном песнику.

5) О нежној и искреној љубави његовој према својој родбини, према Свилајнчанима и Свилајнцу, која му се ни у старијим годинама ни у колико није изменила, као и у опште о његовим везама са Свилдајнцем и Свилајнчанима, ево шта нам саопштава г. П. Живковић: „Пок. Бошковић нема никога од блиске Фамилије у Свилајнцу. По мајци Иванци, која је била кћи Ђурице Скочића онд. државног саветника, о коме има опширније у ЛПоменику М. Ђ. Милићевића, има даљих рођака, од којих су већина сиромаси. Они су га сви сматрали као свог рођеног, јер је он био претерано добар, па им је чинио добра и залагао се за њих у више прилика, да им помогне, и кад они то нису заслуживали. Необично је волео и све Свилајичане у опште, и кад год му се неко обратио за какву препоруку, он му је радо давао. — Бошковић је Свилајнац много задужио, али му се Свилајнчани нису одужили ни за живота му, нити о његовој смрти. Његовим заузимањем отворена је у Свилајнцу женска основна школа, управо одвојена од мушке, а и много је радио, те је у Свилајнцу отворена гимназијска реалка, а кад је 1879. године био министар просвете отворио је и трећи разред и прогласио је за нижу гимназију. Њега сматрамо за главнога иницијатора за отварање гимназије у Свилајнцу, која је постојала 20 година, и која је држави дала масу школованих људи, који су данас по разним службама, као: лекарској, инжињерској, професорској, судској, војној, а КЕ учитеља, свештеника и адвоката. — да време либералне владе 1892/3. године Бошковић је дошао у Свилајнац, да се кандидује