Godišnjica Nikole Čupića

318 ГОДИШЊИЦА цивилизацији на поругу олужило, а можда би се раније или доцније љуто осветило на онима, који су га извршили или му на руку ишли“. (Тамо, стр. 228.—999.).

Тако се Бошковић у своје време знао са неким херојством, пером у руци, истаћи пред непријатеље Српства и српске мисли, не би ли их, позивајући се на правду и заслуге својега народа, пред бољим дблом европскога јавнога мнења, спречио у њиховим по српски народ опасним смеровима и радњама, или бар не би ли, у неколико, отклонио од својега народа зло, које му спрема силан и нодмукао непријатељ, — онако исто, као што се његов јуначки дед са Синђелићевим јунацима испрвио пред српским непријатељима, на бојном пољу, и главу своју заложио за свој народ.

Спољна политичка питања расправљао је још у овим чланцима:

На гробу Александра П (у Новом Веку и прештампано у збирци За просвету м слободу);

Краљевина Румунија |у напред поменутом листу и збирци;

Значај догађаја у Бугарској |у поменутим листу и збирци);

Отац отаџбине |у напред поменутом листу и збирци).

У том правцу и слично томе, радио је Бошковић кад год је видео да то захтевају српски интереси, пишући и на туђем, Француском језику и заузимајући се ва праведну ствар својега народа, кад год јој је затребало помоћи у обавештају туђег јавног мнења.

У ту врсту Бошковићева рада спада: његово заузимање, да Огист Дозон преведе на Француски и штампа, у Паризу српске народне песме. Овамо иде и његово одлично и много хваљено Француско дело: Га М!зајоп да Рецрје Зегђе далз Ја аиебоп д4'олеп,, сопа еганопз зиг је раззб ер зиг Гауешг дез рауз БаКатдапез') |у Брислу 1886.)

Свему овом публицистичком раду његову послужио је као поуздан темељ његово знање политичке пи културне историје.

|

1) Мисија српскога народа у источном питању, размишљања о прошлости и будућности балканских земаља. |