Godišnjica Nikole Čupića

+ ГЕНЕРАЛ ЈОВАН МИШКОВИЋ 325

своме команданту, овај му је честитао тај успех и поадравио га чином потпуковника. Још је учествовао у бојевима 11. 12. и 19. октобра на Погледу.

А као начелник штаба Тимочког Кора, у другом српско-турском рату учествовао је 1877. (12. децембра) у освајању Акпаланке иу боју пред Пиротом (15. децембра), где је са командантом Хрватовићем и његовим штабом био у стрељачком ланцу.

Али, као најзнатније његово војничко дело, на бојном пољу, истиче се његово вођство дринске активне дивизије у српско-бугарском рату. Као команданат те дивизије одликовао се смишљеним и енергичнин вођством, те стекао име најбољег дивизијара, у овоме иначе по Србе неуспешном рату, како га је краљ Милан оценио.') Ни у овом рату, његова лична храброст није могла остати невиђена: у бојевима Дринске Дивизије 5. 6. и 7. новембра на Сливници; 10. тог месеца у боју код Владиславаца и Дрогојла; његово вешто повлачење ка граници, када је са малим делом своје дивизије заслањао одступање целе наше војске;. и, на послетку, његово учествовање у бојевима код Пирота 14. и 15. Т.м.

Из ових помена његова непосреднога учествовања у бојевима, видимо га не само као храбра војника, него у последњем рату још и као вештог и мудрог војсковођу. Још се особито хвали, што је, поставши команданат Књажевачке Окружне Војске 1876. (10. новембра), спремио војиште у овом тада непријатељу најизложенијем крају, како би се рат с успехом могао наставити, ако се не дође до мира. Његове радове у томе правцу толико је ценио тадашњи команданат Тимочког Кора, Хрватовић, да га је предложио, и он постао начелник тога штаба 1877. (12. марта).

Радови, које је у том положају извршио за спрему војишта, и генерал-штабног материјала, препоручили су га, као вредног и спремног официра, и самом врховном команданту, кнезу Милану, преко генерала Косте Протића, који је тада вршио главну инспекцију по налогу кнежеву. С тога га је кнез поставио 1878. |11.

1) Види Говор Др. Влад. Ђорђевића у Политици 1908. и у засебном отиску, стр. 13.