Godišnjica Nikole Čupića

РЕЛИГИЈА У ИСТОРИЈИ 97

ским, крчећи и отварајући прве путове свега прогреса људског, дајући прве правце свима племенитим, идеалним жељама и тежњама људским, одређујући моћно

·" односе, кретања и радње људи и друштава. Делујући и

на осећање и на мишљење човеково, религија влада много већим делом душе човекове, и много је већа потреба њена него философија п наука.

|. — Освећујући обичаје, који су од првобитних

" најјачих веза друштвеног живота људског, религија је

један од првих основа свега вишег државног и друштвеног живота, те је у првим државама сва политичка власт долазила од богова. Подела на политичке области у Египту била је религиозна, те су номе зависиле од храмова; свака нова насеобина духовничке касте, с облашћу коју је задобила, чинила је засебну ному, која се разликовала од других својим култом, који се мењао према месним и обласним приликама. Отуд су египатске номе биле првобитно самосталне, духовничке државе, те је средиште такве државе био увек храм, насеобина, духовника, око које су постајали градови, што доказују и сама имена египатских градова. Владалац у Египту добивао је оружје од Бога да би ишао на непријатеља, и после победе враћа му га; духовници су били први

саветници владалаца. И у свима оријенталним држа-

вама духовништво је било прва аристократија, највиша класа; цео државни живот почивао је у последњем основу на вери у поредак сталежа, као што богови хоће.

Тако је и хришћанство моћно деловало на цео друштвени и државни живот нових народа; хришћанска начела братства и једнакости свих људи, и уздизање достојанства жене, чему је допринео и култ богородици, разрушили су ропство и дали много чвршће основе моногамији, те су тим разрушили и основ народно-правних и политичких односа друштва у старим државама, и основали хришћанска, друштвена, брачна, родитељска,

старатељска и наследна права. А својим начелом сло"боде, рушећи стари деспотски и теократски систем, даје

прве основе слободној, правној модерној држави. Очистивши фамилију од чулности, од старих остатака полигамије, и ослободивши је од себичне деспотске власти јачега, — мужа, оца, прворођеног, старијег, уздигнувши тако достојанство и чистоту жене и Фамилије, осве-