Godišnjica Nikole Čupića

У сол ~,

из СКАНДИНАВИЈЕ

км. : глечери и снегови, 5.045 км. ; шуме, 68.179 км.: (1'/, простора Србије); ливаде и пасишта, 6.894 км." ; вароши, 949 км. а земље за обрађивање само 9.314 км.'. И од тако мало зиратне земље живи тамо већина становника, 838.000 душа (од 2 милиона колико свега имај, и живи лепше и угодније од сељака у Србији, поред његових 1,200.000 хектара најбоље орнице. Треба још, кад се упоређује Србија с Норвешком, имати на уму високи северни положај ове земље, где је, на јужном јој делу, граница вечитога снега на висини од 1400 м, а у северном, на висини од 900 м. (док је у Швајцарској на висини од 2.700 м.) где изнад 600 метара над морем нема сталних људских обиталишта, а изнад 1.100 м. нема ни дрвета више.

Овај дугачки планински плато био је, као што је једном речено, некад, у антигласијалним геолошким вековима, много виши. То је био венац планина виших него што су данас Алпи или Уралске горе; оне су са запада, поред мора, ивичиле земље доцнијег Окандинавског Полуострва, и по мишљењу палеонтолога, изгубиле око 5000 метара од своје висине кад су се топили ледови којима, некад, беше покривена цела северна Европа. Али је и цео површински, рељефски, лик Норвешке дело глечерских река и ледених санти. Облина њених висова п пределних контура, глатка и пупчаста површина стена и острва, дубина језера, Фјордова, долина које често силазе испод новоа морског, спуштање на таване планинских платоа, издробљеност обале морске, терасасто нагињање долина, и подморски гребени на ушћима Фјордова, итд. — све то показује некадањи ерозивни рад леда. Из језера и глачера, у планинама, теку реке на запад и исток. Вододелница иде висином планинског платоа, а ближе мору. Зато су западне реке кратке, али бујне због врло јаке имплувиације (кишовитости) на западној страни планинског платоа, и падају у Фјордове с великих висина. Река Валур пада с висине од 350 11. (Мајштов;, Вети с 260 т, Веринг, са 145 (Уаегтеов); и многе друге с висина већих од !00 п; а реке које теку у противним правцима, к југо-истоку, дугачке су по неколико стотина километара |(Гломен, 600 км., Отер, најкраћа с те стране, 260 км.) и теку долинама

ГОДИШЊИЦА ХХТХ 17